Atentat na Mirka Najdorfera:
Atentat na Mirka Najdorfera: kako je ubijen bivši ministar Kraljevine Jugoslavije
„Kako je ubijen ministar Mirko Najdorfer“ — glasio je naslov jednog od prvih novinskih izveštaja u kasno leto 1933. godine. Ono što je u prvim satima delovalo kao nasilni zločin nepoznatog prolaznika, ubrzo se pretvorilo u opsežnu političko-policijsku istragu koja je vodila do Josipa Krobote, zaplena eksploziva i tragova koji su prelazili granice tadašnje Kraljevine Jugoslavije.
1. Profil žrtve: Političar i ministar
Mirko Najdorfer bio je uticajna politička ličnost i narodni poslanik Kraljevine Jugoslavije. Rođen 1879. godine u Zlataru, školovao se u Zagrebu (gimnazija i Pravni fakultet) i Gracu, gde je studirao političku ekonomiju.
Nakon više poslaničkih mandata, 1925. godine stupa na dužnost državnog podsekretara u Ministarstvu finansija. Početkom tridesetih godina ulazi u vladu generala Petra Živkovića, a od 19. juna 1931. do 6. januara 1932. godine obavljao je funkciju ministra poljoprivrede. U trenutku smrti i dalje je uživao velik ugled u svom rodnom kraju.
2. Atentat u Zlataru: Krvavi susret na imanju
Kritičnog 24. avgusta 1933. godine, Najdorfer je boravio na svom imanju kod Zlatara. Do oko 14:30 časova nadgledao je vršidbu u polju, ne sluteći da se u okolini već raspituje nepoznati mladić.
Prema opisu koji je objavila policija, napadač je bio star oko 24 godine, visok i suvonjav, sa bradom i brkovima. Nosio je zagasito odelo, kratke pantalone i smeđi šešir sa crnom trakom. Bio je prekriven prašinom, što je ukazivalo na to da je pešačio iz udaljenijih sela.
Stigavši pred Najdorferovu kuću, mladić se predstavio kao siromašni radnik koji traži bilo kakav posao, pristajući i na najmanju nadnicu. Kada je Najdorfer izašao pred njega i zatražil mu lične isprave pre dogovora, napadač je umesto dokumenata potegao automatski revolver kalibra 7,65 mm.
U 14:55 časova odjeknula su dva hica. Najdorfer je pogođen u glavu i pao je mrtav na mestu. Ubica je odmah pobegao prema obližnjoj šumi. Nekolicina meštana i radnika pokušala je da ga stigne, ali je napadač uspeo da zametne trag u gustom rastinju.
3. Istraga: Čaura, inostrana veza i Josip Krobota
Policija i žandarmerijska četa iz Zagreba odmah su otpočele poteru, dok je Ministarstvo unutrašnjih dela raspisalo veliku nagradu od 10.000 dinara za informacije o počiniocu.
Preokret u istraci doneo je ključni materijalni dokaz — čaura pronađena na mestu ubistva. Analizom je utvrđeno da municija pripada sistemu koji se nije zvanično koristio u zemlji, iz čega su istražni organi izveli zaključak o inostranom poreklu oružja.
„Po nađenoj čauri na mestu zločina utvrđuje se da je ubistvo izvršeno po nalogu iz inostranstva.”
— Štampa, 27. avgust 1933.
Do oktobra 1933. godine, policija je objavila da je kao neposredni izvršilac identifikovan Josip Krobota. Istraga ga je povezala sa boravkom u Argentini i Mađarskoj, odakle je pretpostavljano da je nabavljao novac, oružje i eksploziv.
Tokom daljeg pretresa i istrage policija je objavila zaplenu sledećeg materijala:
- Belgijski revolveri (7,65 mm) 2 komada
- Šaržeri i municija za revolver 4 šaržera / 129 metaka
- Eksplozivne naprave 1 bugarska bomba + 5 štapina
- Vatreno oružje dugih cevi Mauzerova puška sa municijom
Pored atentata na Najdorfera, policija je Krobotu dovela u vezu i sa pokušajima sabotaža na pruzi kod Zidanog Mosta i Zaprešića krajem septembra iste godine.
4. Rasplet: Pogibija osumnjičenog i suđenje
Priča o Kroboti dobila je neočekivan obrt 20. oktobra 1933, kada je štampa objavila da je Josip Krobota poginuo od posledica eksplozije „paklene mašine” koju je sam prenosio.
Ipak, slučaj time nije zatvoren. Pred Državnim sudom za zaštitu države pokrenut je postupak protiv više lica osumnjičenih za saradnju. Tokom suđenja, odbrana je žestoko osporavala konstrukciju optužbe, insistirajući na tome da se mora dokazati konkretna pojedinačna krivica i direktna veza sa samim atentatom, a ne samo boravak u inostranstvu ili poznanstvo sa Krobotom.
U ovom kontekstu pominjan je i Toma Kelemen, koji je bio teško povređen u eksploziji u Krobotinoj kući (izgubivši oko). Odbrana je tvrdila da je Kelemen bio potpuno neupućen u Krobotine namere i da nije imao nikakve veze sa političkim organizacijama.
5. Hronologija slučaja
| Datum / Period | Događaj |
|---|---|
| 24. avgust 1933. | Atentat na Mirka Najdorfera u Zlataru (14:55h). Ubica beži u šumu. |
| 25–26. avgust | Raspisana potera i nagrada od 10.000 dinara za informacije. |
| 27. avgust 1933. | Objavljen nalaz o pronalaženju inostrane čaure na mestu zločina. |
| Oktobar 1933. | Identifikovan Josip Krobota kao izvršilac; objavljena zaplena oružja. |
| 20. oktobar 1933. | Pogibija Josipa Krobote od sopstvenog eksploziva. |
| Sudski proces | Postupak pred Državnim sudom za zaštitu države i osporavanje dokaza od strane odbrane. |
Šta je zaista dokazano?
Najčvršći rekonstruisani podaci odnose se na sam čin zločina: Mirko Najdorfer ubijen je 24. avgusta 1933. godine pred svojom kućom sa dva hica. Materijalni trag (čaura) potvrdio je upotrebu inostranog oružja, dok je policijska istraga sa velikom izvesnošću označila Josipa Krobotu kao neposrednog izvršioca.
Međutim, pitanje političke pozadine i direktnog nalogodavca ostalo je delimično u senci tadašnjih političkih okolnosti i policijske interpretacije događaja, što je i sama odbrana tokom kasnijeg suđenja pokušavala da razdvoji od materijalnih dokaza.
Mirko Najdorfer sahranjen je na zagrebačkom groblju Mirogoj, nakon što je njegovo telo ispraćeno iz rodnog Zlatara u prisustvu više od 2.000 ljudi.
Коментари
Постави коментар