Sigurdsonov arhiv

Ратни планови Краљевине Југославије пред Априлски рат 1941. Планови „С“, Р-40 и Р-41 и једна алтернативна замисао одбране   Уочи Априлског рата 1941, Краљевина Југославија је припремала више варијанти одбране у зависности од развоја ситуације. Планови „С“, „Р-40“ и „Р-41“ предвиђали су различите начине употребе југословенских снага, одбране државне територије и повлачења ка повољнијим положајима. Постојали су и алтернативни војни планови одбране, супротни од свих осталих званичних. Ратни план Р40 захтевао је превентивни удар ка Италији, ликвидацијом Задра и напад на Италијане у Албанији, план је развијао могућност Балканског пакта против Бугарске! Рањивост свих одбранбених планова је то што се инсистирало на одбрани целокупне државне границе од преко 4000 километара. Рањивост свих одбранбених планова је то што се инсистирало на одбрани целокупне државне границе од пр...

Nemačke analize o unutrašnjoj političkoj situaciji u Kraljevini Jugoslaviji Kako je nemački analitički pogled krajem 1939. posmatrao srpsko-hrvatske odnose, Banovinu Hrvatsku i budućnost jugoslovenske države 25. novembar 1939. Istorijski izvor Tekst koji je osnova ovog prikaza nosi naslov „Nemačke analize o unutrašnjoj političkoj situaciji u Kraljevini Jugoslaviji“ i datiran je 25. novembrom 1939. godine. Dokument predstavlja nemačku procenu unutrašnjih političkih odnosa u Kraljevini Jugoslaviji u periodu neposredno nakon Sporazuma Cvetković–Maček i stvaranja Banovine Hrvatske. Dokument je posebno zanimljiv zato što Jugoslaviju ne posmatra samo kroz odnos Beograda i Zagreba. Njegov autor pokušava da sagleda čitavu konstrukciju države i postavlja pitanje šta će se dogoditi ukoliko se hrvatsko pitanje rešava tako...

Deklaracija rezolucija o stvaranju „Slobodne Hrvatske“ Zagreb, 31. mart 1941. Na sastanku velikog dela poslanika i zastupnika vlasti Banovine Hrvatske, zastupnika hrvatskih kulturnih i ekonomskih institucija iz svih istorijskih krajeva Hrvatske bez razlike na političku pripadnost, održanog u Zagrebu 31. marta 1941. godine, izložena je politička situacija i položaj hrvatskog naroda u okviru Jugoslavije posle državnog puča u Beogradu 27. marta i jednodušno doneta sledeća rezolucija: Deklaracija „Da hrvatski narod posle ovih događaja ne može više verovati da mu je u Jugoslaviji moguć miran život i nacionalni razvitak, da kod srpskog naroda postoji čvrsta volja da Jugoslavija uđe u rat protiv Nemačke, dok hrvatski narod želi mir i saradnju sa nemačkim narodom i smatra da je srpski narod protiv novog poretka u Evropi,  dok hrvatski narod ima razumevanja i želi jedan novi i pravi...

Kako je Damjan Arnautović 1936. pucao na Milana Stojadinovića 6. mart 1936. Tokom sednice Narodne skupštine pokušano je izvršenje atentata na predsednika jugoslovenske vlade Milana Stojadinovića. Damjan Arnautović je izvadio revolver i zapucao, ali je savladan pre nego što je događaj dobio tragičan ishod. Da li ste znali da je, posle atentata na Stjepana Radića u Narodnoj skupštini 1928. godine, samo osam godina kasnije u istoj toj Skupštini ponovo pokušano političko ubistvo? Ovoga puta meta je bio predsednik jugoslovenske vlade Milan Stojadinović.    O događaju se danas relativno malo govori. Ipak, sačuvani novinski izveštaji sa suđenja Damjanu Arnautoviću, kao i kasnija svedočenja i zapisi učesnika, omogućavaju da se rekonstruiše veoma dramatična priča: atmosfera koja je prethodila atentatu, Arnautovićevo ponašanje uoči sednice, pitanje revolvera, trenutak kada je potegao oružje, reakcija poslanika i ono što je usledilo pred Državnim sudom za zaštitu države. Još...

Izjava predsednika Kraljevske jugoslovenske vlade šefovima parlamentarnih klubova o Anšlusu i spoljnoj politici Kraljevine Jugoslavije 15. mart 1938. Milan Stojadinović, predsednik Kraljevske jugoslovenske vlade. „Mi nismo prigovarali Anšlusu radi principa nacionaliteta na kojemu i naša država počiva. Što smo mi mogli učiniti kad ni velike sile nisu ništa preduzele. Osovina Rim - Berlin je jača od osovine Pariz - London. Engleska nema i ne može uvesti stalnu vojsku, a flota joj je zastarela. Nisam mogao sklopiti vojni savez ni sa Francuskom ni sa Čehoslovačkom, jer to ne bi bilo na korist naših nacionalnih interesa. Ni jedna ni druga ne bi nam mogli priteći u pomoć. Mi bi morali pre svega slomiti otpor Mađarske za pomoć Čehoslovаčkoj i obratno. Ja se nisam mogao obavezati sa vojnim savezima. Otuda neraspoloženje Francuske prema meni. Zašto i da se ikako obavezujem. Bolje je s...

Pucnjava u Narodnoj skupštini 20. juna 1928. godine 20. juna 1928. godine Narodna skupština u Beogradu postala je poprište jednog od najtežih političkih obračuna u istoriji Kraljevine SHS. Puniša Račić, narodni poslanik Narodne radikalne stranke, izvadio je revolver u skupštinskoj sali i otvorio vatru na poslanike Seljačko-demokratske koalicije. Dr Ivan Pernar, Stjepan Radić i Ivan Granja bili su ranjeni, dok su dr Đuro Basariček i Pavle Radić zadobili smrtonosne povrede. Beogradski dnevni list Vreme već je narednog dana događaj stavio na naslovnu stranu pod velikim naslovom „Krvoproliće u Narodnoj skupštini“ . Naslov je sažimao posledice događaja, dok je sam tekst pokušavao da rekonstruiše dramatične minute prethodnog dana. Međutim, pucnjava nije nastala niotkuda. Da bi se razumeo 20. jun, potrebno je vratiti se nekoliko dana unazad. U skupštinskim klupama, odborima i novinama već se razvijala atmosfera u kojoj su političke razlike sve češće...