Априлски рат 1941. и слом Краљевине Југославије
Историјски преглед, војни односи снага и унутрашње политичке контроверзе
Немци су напад на Краљевину почели ударима немачких јединица из Мађарске и Бугарске, италијанских јединица из Албаније и преко Далмације. Две немачке армије су располагале и са 5 оклопних и 3 моторизоване дивизије.
Укупно је на Југославију ударило 52 немачке, италијанске и мађарске дивизије, са око 870.000 војника и официра. Према немачка 484 бомбардера и 250 ловаца, југословенско ваздухопловство има 309 авиона способних и технички спремних за модеран ваздушни рат.
Немачким походом је командовао сам Хитлер из једног воза, који је дању био у тунелу, а по ноћи напољу непосредно уз југословенско-аустријску границу. Он је сам одредио циљеве уништења виталних центара југословенске престонице. Потпуно уништење Народне библиотеке је сматрао као услов преоријентације српске културе од француских на немачке изворе.
Библиотека је до дна изгорела са око 850.000 свесака. У Београду је било убијено 2.271 становника (постоје процене и до 4.000), са неупоредиво већим бројем рањених. Општа војна капитулација је потписана 17. априла у условима општег расула. Око 370.000 војника је одведено у заробљеништво, пошто су од тога ослобођени католици и муслимани. У италијанско заробљеништво је отишло око 30.000 војника.
У том муњевитом рату од 11 дана, отпор је даван према нападу из Бугарске и у ваздуху над Београдом.
„У ваздушним борбама над Београдом, 6. ловачки пук оборио је 10 немачких авиона, изгубивши притом 15 својих ловаца.“
Бан Дравске бановине Марко Натлачен је 6. априла прогласио „Словенски свет“, владу независне државе, а четири дана потом, кад је проглашена хрватска државна независност, наредио повлачење југословенске војске са словеначке територије.
Марко Натлачен био је словеначки политичар, правник и бан Дравске бановине. Године 1914. написао је песму „Бојни гром“, објављену у листу „Slovenec“, из које је настала злогласна парола „Србе на врбе“.
Питање унутрашњих спрега и контроверзи
У научној литератури је постојала алтернативна теорија о хрватској издаји. Не треба сумњати у то да је она постојала, више у народу него у званичном вођству Сељачке странке.
Документи ту тежину више преносе на вођство Католичке цркве. У литератури је наведено да су 53 католичка свештеника, наведена по имену, презимену и месту боравка, предводила нападе на југословенску војску у Априлском рату 1941. године.
Коментари
Постави коментар