Italijanska podmornica?

U septembru 1932. godine, svega devet ustaša napalo je žandarmerijsku stanicu u Brušanima kod Gospića. Iako je akcija bila vojno beznačajna, označila je početak organizovanog oružanog delovanja ustaškog pokreta protiv Kraljevine Jugoslavije. Iza napada kriju se priče o tajnim kanalima preko Jadrana, misterioznoj podmornici i čuvenom velebitskom krijumčaru, o čemu je detaljno izveštavala tadašnja štampa. 

 

1. Prvi upad iz Zadra i baza u Rizvanuši

Dok je advokat dr Andrija Artuković po Lici vrbovao ljude, iz Zadra su preko Velebita stigla prva tri organizatora: Brkan, „Stari” i Cigo.

• Put ilegalaca: Pod vođstvom nepoznatog lica prešli su ilegalno iz tadašnje Italije (Zadra), prvo svrativši i sakrivši se kod babe Magde, a odatle produžili ka Rizvanuši.
• Glavni štab: Smestili su se u odvojenoj kući Polde Šupera, lokalnog krčmara poznatog kao „kralj krijumčara”. Šuper je ranije pobegao u Zadar, a potom u emigraciju, ali se vratio da stavi svoju mrežu na raspolaganje.
• Uniforme i magacini: Pored oružja i municije koji su već bili sakriveni u Šuperovim podzemnim magacinima i betoniranom skrovištu u zemlji, specijalno su iz Zadra naručene i izrađene ustaške uniforme za buduće borce.

2. Tajanstvena podmornica i šverc u Devčić-Dragi

Zaliv Devčić-Draga bio je ključno strateško grlo preko kog je išla sva komunikacija, poverljiva pisma i naređenja Pavelića, ali i oružje iz Zadra ka Gospiću. Banditi su zastrašivali lokalce i strogo zabranjivali čobanima da prilaze obali, ali su radoznali Ličani ipak sa velebitskih stena posmatrali šta se noću i u zoru dešava.

Jedan od čobana iz Drage-Kusače ispričao je neverovatnu scenu o misterioznom plovilu:

„Na pučini se pojavila neka čudna siva lađa — nije ličila ni na obične brodove ni na bracere. Kretala se bez ikakvog šuma, kao kakav morski rak koji gnjuri u dubini mora. Ustavila se tačno pred Devčić-Dragom. Na palubi je stajao čovek u civilu i kroz plavu trubu nešto vikao ka obali. Sa lađe su se tada na obalu iskrcala dva čoveka sa teškim torbama, a lađa se momentalno vratila nazad u pravcu Zadra.”

3. Vrbovanje seljaka za 100 dinara i ucena komšiluka

Za prenos teških sanduka oružja, municije i eksploziva preko surovog Velebita do Rizvanuše, zaverenicima su bili potrebni lokalni nosači.

• Krčmarski obračun: Šuper je u posao uvukao svog komšiju Matu Došena, bivšeg gostioničara. Došen je morao da zatvori radnju jer mu je Šuper pravio nelojalnu konkurenciju prodajući prokrijumčareno piće po suludo niskim cenama. Došen je na kraju pristao da mu pomogne u organizovanju nosača.
• Dnevnica od 100 dinara: Seljacima i siromašnijim meštanima nudili su tada veliku dnevnicu od 100 dinara da preko planine prenesu „trgovačku robu”, za koju bi tek na pola puta saznali da su zapravo sanduci s oružjem.
• Strah od lagumiranja: Na pitanje zašto niko od meštana nije odmah prijavio nepoznate ljude, jedan dobrovoljac je objasnio atmosferu straha:

„Šta da radimo, moj gospodine, da ste vi bili na našem mestu? Govorili su nam i pretili da će nam kuće lagumirati (dići u vazduh), a nas sve redom pušketirati!”

4. Tajni sastanci u Rizvanuši: Ko je sve sedeo za zavereničkim stolom?

U izolovanoj kući Polde Šupera u Rizvanuši vladala je prava konspirativna atmosfera. Iz Gospića su kasno noću stizale vođe organizacije, donoseći poverljiva uputstva, novac, tople kabanice i hranu za odbegle bandite koji su se ovde odmarali i čekali dalje naredbe.

Glavna konferencija radi organizovanja ustanka i koordinacije prenosa pristiglog oružja održana je upravo pod ovim krovom. Za istom astalskom pločom našli su se predstavnici građanskog, vojnog i kriminalnog miljea zavere:

• Advokat dr Andrija Artuković — politički mozak operacije na terenu, koji je direktno koordinirao rad sa emigracijom.
• Nikola Orešković — aptekar iz Gospića i jedan od vodećih gradskih organizatora.
• Joza Tomljenović i Marko Došen — kuriri i članovi vođstva iz Gospića.
• Oficiri i žandarmi: Ivo Rukavina i Fela Rukavina (obojica bivši austrijski oficiri), kao i Lauš Rukavina (bivši austrijski žandarm koji je otpušten i proteran iz Smiljana zbog sklonosti pljačkama i razbojništvu).
• Domaćini i krijumčari: Domaćin Polda Šuper, njegov sin Ivan Šuper, kao i Jace Japunčić.
• Ilegalci i omladina: Glavni trojac iz emigracije — Brkan, „Stari” i Cigo, uz pomoć 18-godišnjeg Ivice Šarića, izbačenog gimnazijalca koji je pobegao u šumu.

Na ovim sastancima pretresali su se izveštaji o tome u kojim je sve okolnim selima organizacija uspela da uhvati koren. Izveštavano je o tačnim lokacijama sakrivenog oružja i detaljno su planirani pravci napada na Gospić. Svi prisutni su bili svesni rizika, ali su računali da će zastrašivanjem meštana i noćnim prebacivanjem sačuvati tajnost do samog časa udara.

5. Bežanija preko Velebita i fijasko ustanka

Kada su žandarmerijske stanice u Pazarištu i Gospiću konačno dobile dojavu da se u Rizvanuši krije naoružana banda, obruč je počeo da se steže.

Juca Rukavina je u poslednjem trenutku uspeo da prevede Brkana, Starog, Ciga i ostale preko planinskih prevoja u selo Kalinovaču, gde su se sakrili pod krov Luke Stine. Pojedini članovi grupe, poput Stipe Dečića, stradali su u sukobima sa žandarmerijom kod sela Jadovna (gde mu je zaplenjena kompletna oprema i oružje).

Sa svega 9 zatečenih bandita na terenu, bez podrške naroda koji je gledao svoja posla i uz brzu reakciju državnih organa, čitav „strateški plan” Artukovića i Pavelića o zauzimanju Gospića potpuno je propao, a glavni akteri su pobegli nazad preko granice u Zadar i dalju emigraciju.

Izvor: Digitalizovana arhiva lista „Vreme”, 30. oktobar 1932. godine