Kavran (Križari IV)

Felјton — dokumenti i posleratna štampa

KRIŽARI

IV deo — Kavranova mreža

Ako su u prethodnom delu šuma, jataci i lokalne veze predstavljali jednu stranu priče, sada dolazimo do druge: ljudi koji su tu mrežu pokušavali da naprave izvan Jugoslavije. U dokumentima koje je objavila posleratna štampa ime koje se izdvaja jeste Božidar Kavran. Njegova uloga, prema tadašnjoj optužnici i objavljenim materijalima, nije bila da predvodi jednu grupu u šumi, već da povezuje emigraciju, pripreme za ubacivanje ljudi i organizaciju rada u zemlji.

Tu počinje ono što ovu priču razlikuje od obične potere za ljudima koji su ostali posle rata. Sada se pojavljuju planovi, instrukcije, kursevi, radio-stanice, baze i ljudi koji prelaze granicu sa zadacima. „Križari“ više nisu samo naziv za ljude koji se kriju. U dokumentima vlasti taj naziv počinje da se povezuje sa širim pokušajem organizovanja.

Važna ograda: veliki deo detalja u ovom delu potiče iz tadašnjih saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova, optužnice i tekstova „Borbe“. Zato ih ovde prikazujemo kao ono što su tadašnji državni organi tvrdili i dokumentovali, a ne kao neutralan iskaz bez izvora.

Zima 1946/47. — plan se spušta na papir

Prema dokumentu „Križari 1947 tekst“, Kavran je zajedno sa Franjom Sušićem, Ljubom Milošem i Antom Vrbanom tokom zime 1946/47. pripremao sistematsko ubacivanje grupa u Jugoslaviju. U istom materijalu navodi se da su ljudi iz različitih logora u Austriji i Italiji tražili osobe za prebacivanje, a da su one zatim upućivane u baze gde su opremane i pripremane za ulazak u zemlju.

To je važna promena. Do tada je bilo moguće govoriti o ljudima koji su se sklanjali u šumu. Sada postoji proces selekcije ljudi, njihovo okupljanje van Jugoslavije, priprema i slanje prema određenim ciljevima.

U dokumentaciji se navodi i da su tokom zime 1946/47. sačinjena takozvana „temeljna načela“, „osnovne odredbe“ i „glavne upute i smernice“. Prema istoj optužnici, njima je predviđeno stvaranje takozvanih „Hrvatskih oružanih snaga“ pod vođstvom „Hrvatskog državnog odbora“, sa zadacima diverzija, terorističkih akcija i izgradnje špijunske mreže.

Maj 1947. počinje ubacivanje

Maj 1947.

Prema tada objavljenom materijalu, Kavran počinje sa ubacivanjem grupa u Jugoslaviju. Dokument navodi ukupno 11 grupa i 96 ljudi do početka jula, uz tvrdnju da su svi uhvaćeni nakon prelaska granice.

Početak leta 1947.

Saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova NR Hrvatske, koje prenosi „Borba“, opisuje sistematsko ubacivanje grupa kopnenim i morskim putem. U tekstu se navode laka oružja, radio-stanice i drugi materijal, kao i zadaci povezivanja sa oružanim grupama i obaveštajnim radom.

Sredina 1947.

U drugom dokumentu navodi se da je Kavran preko ubačenih ljudi slao uputstva za obaveštajni rad i pitanja prema kojima je trebalo prikupljati podatke. Isti izvor govori o vezama sa jednom stranom obaveštajnom službom. Te navode treba čitati kao deo tadašnjeg optužnog materijala.

Oktobar 1947.

Prema istom dokumentu, šest ljudi je poslato na radio-telegrafski kurs u Minhenu radi osposobljavanja i kasnijeg ubacivanja u Jugoslaviju.

Božidar Kavran čovek u sredini mreže

Božidar Kavran (1913–1948)

U prethodnim delovima već smo ga predstavili kao jednu od ključnih ličnosti posleratne emigrantske organizacije. U ovom delu njegova uloga postaje konkretnija: u dostupnim dokumentima njegovo ime se pojavljuje uz pripreme grupa, obuku, opremanje i veze sa ljudima koji su trebalo da uđu u Jugoslaviju.

Posebno je značajno što se u dokumentima Kavran pojavljuje i kao tačka koncentracije informacija. Prema jednom od tadašnjih materijala, trebalo je da se podaci prikupljeni u zemlji slivaju upravo kod njega.

To znači da je njegova uloga, prema toj verziji događaja, bila šira od običnog organizatora prelaska granice. On se nalazio na mestu gde su se spajali ljudi, novac, oprema, obuka i informacije.

„Hrvatski državni odbor“

Jedna od najvažnijih tačaka u celoj priči jeste takozvani „Hrvatski državni odbor“. U tadašnjoj optužnici on je predstavljen kao političko rukovodstvo pod kojim je trebalo da deluju „Hrvatske oružane snage“.

U samoj logici plana postojala je podela poslova. Jedni ljudi trebalo je da imaju političku funkciju, drugi vojnu, treći da vode veze, a četvrti da prikupljaju obaveštajne podatke.

Ali tu se pojavljuje i najveći problem čitave zamisli: organizacija na papiru nije isto što i organizacija na terenu.

Čovek koji se nalazi u emigraciji može odrediti zadatak. Ne može, međutim, znati da li će čovek koji ga prima u zemlji biti slobodan za mesec dana. Ne može znati da li je njegov kontakt već pod prismotrom. Ne može znati ni da li grupa koju očekuje uopšte postoji u obliku u kojem mu je predstavljena.

Radio-stanica kao veza sa svetom

U ovom delu priče radio-stanice imaju posebno mesto. Za ljude koji rade ilegalno, radio-veza rešava problem koji kurir ne može lako da reši: udaljenost.

Ali radio-stanica istovremeno stvara i rizik. Ona ostavlja trag u etru i zahteva obučenog operatera. Zato se u dokumentima pojavljuju kursevi radio-telegrafije i ljudi koji su posebno pripremani za taj posao.

Jedan od materijala navodi da je Kavran u oktobru 1947. poslao šestoricu na radio-telegrafski kurs u Minhenu.

Ovaj detalj pokazuje da se mreža nije oslanjala samo na stare ratne veze. Pokušavala je da stvori nove ljude sa specifičnim tehničkim znanjem.

Novac, oprema i baze

Organizacija takve vrste nije mogla da funkcioniše samo na osnovu ideje. Potrebni su bili ljudi, skloništa, prevoz, oružje, radio-oprema i novac.

U dokumentu se pominje i plan finansiranja u iznosu od 20 miliona lira za pripremu špijunsko-terorističkih grupa.

Drugi materijal govori o bazama u Trofaiachu i Filachu, iz kojih su, prema tadašnjoj verziji događaja, ljudi snabdevani oružjem, opremom, radio-stanicama, propagandnim i sanitetskim materijalom.

 

Pohvatana grupa ubačenih križara koje je emigrantska organizacija prebacila preko granice u okviru Akcije 10. travnja (Izvor: Znaci.org, fototeka br. 2430).

Bez obzira na to koliko pojedine detalje treba oprezno čitati zbog porekla izvora, jedna stvar je jasna: dokumenti ne govore samo o spontanom bekstvu pojedinaca. Oni opisuju pokušaj da se napravi logistički sistem za prebacivanje ljudi preko granice.

Tu se završava priča o „ljudima iz šume“ i počinje priča o mreži. Šuma je bila cilj za one koji su već bili u zemlji. Za emigrantske organizatore šuma je trebalo da postane krajnja tačka sistema koji počinje u logoru, nastavlja se kroz bazu, prelazi granicu i završava kod kontakta na terenu.

Ali nešto je pošlo drugačije

Plan je izgledao široko. Međutim, rezultat koji proizlazi iz tadašnjih dokumenata bio je mnogo drugačiji. U materijalu „Križari 1947 tekst“ stoji tvrdnja da su ubačene grupe otkrivane neposredno nakon prelaska granice i da su sve do početka jula bile pohvatane.

Ako se taj navod prihvati kao opis rezultata operacija službe bezbednosti, onda se postavlja mnogo zanimljivije pitanje od samog broja uhapšenih: kako je bilo moguće da se ljudi šalju preko granice, a da ih vlast tako brzo pronalazi?

Odgovor na to pitanje vodi direktno ka sledećoj fazi priče.

Jer kada se jedna grupa uhvati, moguće je da se otkrije ko ju je poslao. Kada se otkrije ko ju je poslao, moguće je saznati ko je trebalo da je dočeka. A kada služba bezbednosti dođe do te tačke, više nije reč samo o poteri.

Tada počinje igra u kojoj onaj ko šalje ljude više nije siguran da li oni na terenu rade za njega — ili za onoga ko ih čeka.

Od Gvardijana do zamke

U prethodnim delovima pitali smo se gde prestaje priča o križarima, a gde počinje priča o „Gvardijanu“. Sada je odgovor mnogo jasniji.

„Gvardijan“ nije bio samo još jedan naziv za križare. U ovoj priči on predstavlja fazu u kojoj se protiv mreže više ne deluje samo potragom i hapšenjem, već korišćenjem saznanja dobijenih iz samih ubačenih grupa.

Zato je sledeći deo najvažniji za ceo feljton.

Nećemo više pratiti samo one koji prelaze granicu.

Pratićemo šta se dešava posle njihovog prelaska.

Izvori za ovaj deo
Osnovni materijal: dostavljeni dokumenti „Križari 1947 tekst.pdf“, „Križari 1947 Borba.pdf“ i povezani tekstovi iz prethodnih delova. Posebno su korišćeni delovi koji govore o Kavranovim pripremama, „Hrvatskom državnom odboru“, „Hrvatskim oružanim snagama“, ubacivanju grupa, radio-telegrafskim kursevima i obaveštajnim vezama. Navodi su zadržani u okviru formulacija tadašnjih državnih organa i štampe.

V deo — „Gvardijan“: kada se uloga službe bezbednosti menja iz potere u kontrolu mreže, kako su dolazili do ubačenih grupa i kako je cela operacija počela da se okreće protiv onih koji su je organizovali.

'''