Metak usred Štipa
Metak usred Štipa: Kako je atentat na generala Mihajla Kovačevića potresao Kraljevinu SHS
Štip, 5. oktobar 1927. godine. U jednoj od štipskih ulica odjeknuli su pucnji koji su za nekoliko sekundi promenili svakodnevicu grada. Na ulici je teško ranjen, a potom preminuo, general Mihajlo Kovačević, komandant Bregalničke pešadijske brigade.
Vest o njegovom ubistvu već narednog dana stigla je na naslovne strane beogradskih listova. „Politika“, „Vreme“ i druga glasila objavila su opširne izveštaje o atentatu, poteri za izvršiocima, svedočenjima očevidaca i reakcijama državnih vlasti.
Ali iza nekoliko pucnjeva u Štipu nalazila se mnogo šira priča. Atentat na Kovačevića dogodio se u trenutku kada je Vardarska Makedonija već godinama bila jedno od najnestabilnijih područja Kraljevine SHS.
General na čelu Bregalničke brigade
Mihajlo Kovačević pripadao je generaciji srpskih oficira koja je prošla kroz Balkanske ratove i Prvi svetski rat. Kao iskusan komandant i nosilac visokih odlikovanja, nakon stvaranja Kraljevine SHS nastavio je vojnu službu u novoj državi.
Njegov položaj u Štipu nije bio beznačajan.
Bio je komandant Bregalničke pešadijske brigade, jedinice koja je predstavljala jedan od važnih stubova državne vojne prisutnosti u istočnoj Makedoniji.
Upravo zbog toga njegovo ubistvo nije moglo biti posmatrano samo kao likvidacija jednog oficira. Za tadašnje vlasti ono je predstavljalo napad na državni autoritet u području u kome su oružani sukobi, komitski upadi i politički atentati već godinama predstavljali ozbiljan bezbednosni problem.
Jug Kraljevine SHS nije bio miran
Posle završetka Prvog svetskog rata država je na jugu nasledila veoma složenu bezbednosnu situaciju.
Na Kosovu i Metohiji delovali su albanski kačaci, dok su u Vardarskoj Makedoniji komitske čete VMRO izvodile oružane upade.
Napadi su bili usmereni na vojsku i žandarmeriju, ali i na državne službenike, železnicu, državne ustanove i druge ciljeve.
Zbog toga je jugoslovenska država postepeno povećavala broj vojnih i policijskih snaga na ovom prostoru. Sukob se pretvarao u dugotrajan rat niskog intenziteta u kome su zasede, atentati i diverzije postali deo svakodnevice.
U takvim okolnostima jedan visoki vojni komandant poput Kovačevića predstavljao je posebno značajnu metu.
Jutro 5. oktobra 1927.
Tog jutra general Kovačević izašao je iz svoje kuće u Štipu.
Prema tadašnjim novinskim izveštajima, sa njim se nalazio učitelj Jordan Jeremović.
Ništa nije ukazivalo da će nekoliko trenutaka kasnije početi atentat.
Dok je Jeremović ostajao kod kapije, Kovačević je krenuo ulicom.
Tada su odjeknuli pucnji.
Napad je izveden iz neposredne blizine. General je pogođen i pao na ulicu, dok su atentatori iskoristili trenutak iznenađenja da pobegnu.
Sve se dogodilo veoma brzo.
Ulica koja je nekoliko trenutaka ranije bila mirna postala je mesto zločina.
Šta su pričali očevici
Tadašnja štampa posebnu pažnju posvetila je iskazima ljudi koji su se u trenutku atentata našli u blizini.
Iz njihovih svedočenja pokušavalo se rekonstruisati kretanje atentatora, trenutak kada su se pojavili i pravac kojim su pobegli.
Za istražitelje je najvažnije bilo pitanje kako su izvršioci uspeli da se približe jednom od najviših vojnih predstavnika u Štipu, izvedu napad i nestanu pre nego što su snage bezbednosti uspele da ih zaustave.
Odgovor na to pitanje trebalo je da pruži istraga.
Počinje velika potera
Vest o atentatu brzo se proširila Štipom.
Žandarmerija i vojska pokrenule su potragu za izvršiocima. Kontrolisani su putevi, okolna sela i pravci prema planinskim predelima i bugarskoj granici.
Atentat je dobio mnogo veće razmere od lokalnog policijskog slučaja.
Beograd je tražio da se što pre pronađu izvršioci i utvrdi ko je stajao iza njihovog delovanja.
U tadašnjoj štampi pojavljuju se informacije o osumnjičenima, njihovom kretanju i rezultatima potrage.
Među imenima koja su se dovodila u vezu sa atentatom posebno se izdvajao Hipokrat Razvigorov, pripadnik VMRO.
Hipokrat Razvigorov i atentatorska grupa
Prema tadašnjim izvorima, u atentat su bili uključeni pripadnici VMRO.
Nakon izvršenog napada usledila je potera koja je atentatore odvela iz Štipa prema planinskom području.
Razvigorov i Ilija Lilinkov našli su se pod pritiskom jugoslovenskih snaga na području Plačkovice.
Kada su shvatili da su opkoljeni, izvršili su samoubistvo kako ne bi bili zarobljeni.
Treći član grupe, Blagoj Kralev, uhvaćen je živ.
Njegova sudbina bila je drugačija. Nakon hapšenja izveden je pred sud i osuđen na smrt.
Tako je neposredna potraga za atentatorima završena, ali pitanje odgovornosti i političke pozadine atentata ostalo je mnogo šire.
 |
| Ipokrat Razvigorov, rođeni Štipjanin i član poznate komitske porodice, koji je predvodio napad na generala Kovačevića. Poginuo je četiri dana nakon atentata na planini Plačkovica. |
Zašto baš general Kovačević?
Kovačević nije bio slučajna meta.
Njegov položaj komandanta Bregalničke pešadijske brigade davao mu je značajnu ulogu u vojnom sistemu Kraljevine SHS na prostoru Štipa.
U godinama koje su prethodile atentatu, VMRO je sve češće birao predstavnike države za mete.
To nisu bili samo obični vojnici.
Na meti su se nalazili policijski funkcioneri, državni službenici, sudije, novinari i oficiri.
Ubistvo generala zato je imalo i simboličku dimenziju.
Nije ubijen samo čovek.
Napadnut je predstavnik države.
Atentat u trenutku šireg sukoba
Da bi se razumeo značaj događaja iz oktobra 1927, potrebno je pogledati širu sliku.
Između 1919. i 1934. godine komitske čete VMRO izvele su veliki broj oružanih upada na teritoriji tadašnje Jugoslavije.
Napadane su državne ustanove, železničke pruge, policijske i vojne jedinice, kao i pojedinci povezani sa državnim aparatom.
Tokom dvadesetih godina zabeleženi su i brojni atentati.
Među poznatijim slučajevima bili su ubistvo Spasoja Hadži-Popovića, urednika lista „Južna zvezda“, 1926. godine, ubistvo generala Kovačevića 1927. i likvidacija Velimira Prelića 1928. godine.
Nekoliko meseci nakon Kovačevićevog ubistva izveden je i atentat na Živojina Lazića, načelnika Javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih dela, u samom Beogradu.
Granice između pograničnog gerilskog rata i političkog terora tako su postajale sve manje jasne.
Šta je atentat značio za vlast?
Ubistvo generala u Štipu pokazalo je da ni visoki vojni položaj nije pružao potpunu sigurnost.
Za državne vlasti to je predstavljalo ozbiljno upozorenje.
Ako je organizacija mogla da pripremi i izvede atentat na komandanta brigade, postavljalo se pitanje koliko je duboko njena mreža bila razvijena i koliko je bila sposobna da prati kretanje državnih predstavnika.
Zbog toga su nakon atentata pojačane mere bezbednosti i nastavljena potraga za mrežom koja je stajala iza napada.
Sahrana generala
Smrt generala Kovačevića izazvala je veliku pažnju javnosti.
Njegova sahrana bila je vojni i državni događaj.
Novine su izveštavale o poslednjem ispraćaju, prisustvu vojnih predstavnika i reakcijama državnih institucija.
Za javnost je Kovačević postao još jedan simbol dugotrajnog sukoba koji se vodio na jugu zemlje.
Atentat koji nije bio izolovan događaj
Danas se atentat na Mihajla Kovačevića gotovo izgubio iz šireg istorijskog sećanja.
Ipak, novinski brojevi iz oktobra 1927. godine pokazuju koliko je događaj u svoje vreme bio značajan.
Narednih dana novine su donosile nove detalje: ko je video atentatore, kako je izvršen napad, kojim putem su pobegli, šta je policija otkrila i kakve su bile reakcije državnih vlasti.
Upravo zbog toga arhivska štampa omogućava nešto što savremeni kratki prikazi istorije često ne mogu – da se jedan događaj posmatra iz perspektive ljudi koji su mu bili savremenici.
Коментари
Постави коментар