JANKA PUSTA II
JANKA PUSTA
Od Koprivnice i Kapošvara do Marselja: kako je jedan pogranični kamp postao predmet međunarodnog spora
Ako je prvi tom bio priča o nastanku mreže, drugi počinje tamo gde se posledice te mreže više nisu mogle sakriti iza granice.
U prvom tomu pratili smo kako se tokom dvadesetih i početkom tridesetih godina formirao krug hrvatske emigracije u Mađarskoj, kako se u dokumentima pojavljuju Gustav Perčec, major Klar, Janoš Berta i drugi ljudi, kako je nastala Janka Pusta i kakvu su ulogu u toj priči imale propaganda, emigrantske kolonije, VMRO i različiti identiteti.
Ali početkom 1933. godine priča dobija novu dimenziju.
Više nije reč samo o tome ko se sastajao na jednom mađarskom imanju.
U jugoslovenskim dokumentima pojavljuju se konkretni incidenti na granici, eksplozivne naprave, hapšenja, sudski procesi i zahtevi za izručenje.
Jedan od najvažnijih slučajeva bio je onaj u Koprivnici.
A upravo će Koprivnica dovesti do Kapošvara, gde će jedan čovek biti osuđen na petnaest godina zatvora, dok će Beograd tvrditi da pravi organizatori nikada nisu izvedeni pred sud.
Izvorna osnova: Glavni dokument ovog toma je komunikacija Kraljevine Jugoslavije Društvu naroda iz Ženeve, od 30. novembra 1934. godine, službeni broj C. 518. M. 234. 1934. VII. Dokument je deo serije publikacija Lige naroda i ima 64 strane.
1. Koprivnica trenutak kada priča postaje međunarodna
Tokom 1933. godine jugoslovenske vlasti sve češće su beležile aktivnosti ljudi koji su dolazili sa mađarske teritorije.
Za Beograd, to više nije bio samo problem političke emigracije.
Granica između dve države postajala je mesto preko kojeg su ljudi prelazili, vraćali se, menjali identitete i, prema jugoslovenskim tvrdnjama, prenosili materijal namenjen ilegalnim akcijama.
U toj atmosferi dogodio se slučaj koji će kasnije zauzeti veoma važno mesto u jugoslovenskoj komunikaciji Društvu naroda.
Koprivnica.
Eksplozivna naprava dospela je do policijske centrale. Jedan jugoslovenski policajac je poginuo, dok su dvojica bila teško ranjena.
Istraga je dovela do Edea Premeca.
Međutim, iza Premeca se pojavilo drugo ime.
Mijo Kralj.
2. Čovek na kraju lanca
Prema verziji koju je Kraljevina Jugoslavija iznela pred Društvom naroda, Premec nije bio čovek koji je osmislio celu akciju.
Predstavljen je kao čovek ograničenih mogućnosti koji je trebalo da izvrši zadatak koji je dobio od ljudi iz organizacije.
Jugoslovenska strana je tvrdila da je naprava napravljena u krugu ljudi povezanih sa Janka Pustom i da je Premec trebalo samo da je prosledi dalje.
U toj priči pojavljuje se i Mijo Kralj, jedan od ljudi koje je Beograd smatrao mnogo važnijim od samog Premeca.
Ključno pitanje: Ako je Premec bio izvršilac, ko je organizovao akciju i ko je stajao iza njega?
3. Čovek koji je odneo paket policiji
Prema jugoslovenskoj rekonstrukciji događaja, paket je trebalo da prođe kroz ruke železničara.
Međutim, čovek koji ga je primio posumnjao je da se iza pošiljke nalazi nešto nezakonito.
Umesto da paket prosledi dalje, odneo ga je policiji u Koprivnici.
Tamo je naprava eksplodirala.
Upravo taj trenutak omogućio je jugoslovenskim vlastima da dođu do novih tragova.
Istraga se više nije kretala samo kroz političke manifeste i emigrantske sastanke.
Sada je postojao konkretan događaj sa konkretnim žrtvama.
4. Zvonimir Pospišil
U jugoslovenskom dokumentu pojavljuje se i Zvonimir Pospišil, čovek koji će kasnije biti povezan i sa Marseljskim slučajem.
Jugoslovenska vlada je, pozivajući se na iskaze ljudi uhapšenih u drugim državama, tvrdila da je Pospišil imao ulogu u izradi naprave koja je bila povezana sa koprivničkim slučajem.
Njegovo ime je zato važno za razumevanje šire mreže.
Jedan čovek pojavljuje se u Koprivnici.
Drugi se pojavljuje u Mađarskoj.
Treći kasnije završava u međunarodnoj istrazi.
Za Beograd, to nisu bili izolovani ljudi, već delovi iste organizacione mreže.
5. Kapošvar sudnica u kojoj se sudilo Premecu
Premec je izveden pred mađarski sud u Kapošvaru.
Proces će kasnije postati jedno od centralnih pitanja diplomatskog spora između Beograda i Budimpešte.
Mađarska je mogla da pokaže na presudu i kaže:
Čovek odgovoran za napad je uhapšen i osuđen.
Premec je dobio 15 godina zatvora.
Ali Jugoslavija je na istu presudu gledala potpuno drugačije.
Za Beograd, problem je bio upravo u tome što je osuđen čovek koji se nalazio na kraju lanca, dok su ljudi koje je Jugoslavija smatrala stvarnim organizatorima ostali izvan domašaja suda.
6. Mijo Kralj čovek kojeg Jugoslavija traži
Jedan od najvećih problema za Beograd bio je Mijo Kralj.
Jugoslovenske vlasti su od mađarske strane tražile da ga pronađe i uhapsi.
Odgovor Budimpešte bio je da Kralj nije pronađen na mađarskoj teritoriji.
Jugoslovenska strana je, međutim, tvrdila da su mađarske vlasti više puta bile obaveštavane o njegovom kretanju.
Kasnije će Kralj, prema jugoslovenskom dokumentu, dati izjave koje su Beogradu bile veoma značajne.
Paradoks slučaja: čovek kojeg je Jugoslavija tražila kao važnog člana terorističke mreže, prema njenoj verziji, uspevao je da boravi u sredini u kojoj je policija navodno vršila istragu o njegovim aktivnostima.
7. Sudnica puna emigranata
Kapošvarski proces nije privukao pažnju samo zbog samog Premeca.
Prema jugoslovenskom dokumentu, pripadnici hrvatske emigracije i ljudi povezani sa Janka Pustom bili su prisutni tokom procesa.
Među njima se posebno pominje Ivo Frank, koji je imao ulogu važnog svedoka.
U procesu se mnogo govorilo o političkoj situaciji u Jugoslaviji i položaju Hrvata.
Jugoslovenska vlada je kasnije tvrdila da je time pažnja javnosti skrenuta sa samog pitanja organizovanja napada.
Drugim rečima, Kapošvar nije bio samo običan krivični proces.
Postao je i politička pozornica.
8. Tridesetak revolvera
Jedan detalj iz dokumentacije posebno privlači pažnju.
Prema iskazu mađarskog advokata dr Hegija, koji je kasnije prenela jugoslovenska vlada, pojedini ljudi iz emigrantskog kruga koji su želeli da prisustvuju izricanju presude bili su zabrinuti zbog policijskog pretresa.
Razlog je bio jednostavan: bili su naoružani.
Prema tom iskazu, oružje je doneto u advokatovu kuću.
Na stolu se, prema navodu iz dokumenta, našlo oko trideset revolvera i velika količina municije.
Važna ograda: Ovaj detalj u tekstu predstavljamo kao navod iz diplomatske dokumentacije, a ne kao nezavisno potvrđenu činjenicu. Upravo ovakve detalje treba razlikovati od onoga što je sud pravosnažno utvrdio.
9. Šta je zapravo utvrdio Kapošvarski sud?
Ovde moramo napraviti jasnu granicu između istorijskog izvora i političke interpretacije.
Sud je osudio Premeca na 15 godina zatvora.
To je činjenica sudskog procesa.
Ali tvrdnja da je Premec bio samo izvršilac šire organizovane akcije predstavlja interpretaciju koju je posebno insistirala jugoslovenska vlada.
Upravo zbog toga je Kapošvar postao važan.
Ista presuda imala je dva potpuno različita značenja.
Mađarska interpretacija: teroristički čin je kažnjen.
Jugoslovenska interpretacija: kažnjen je izvršilac, dok su organizatori ostali nedodirljivi.
10. Beograd više nije samo protestovao Budimpešti
Tokom 1933. i 1934. godine diplomatska dokumentacija postajala je sve obimnija.
Jugoslovenska vlada više nije slala samo opšte optužbe.
Slala je imena, datume, adrese, opise kretanja i podatke o ljudima za koje je tvrdila da su povezani sa kampom.
Pojavljuju se i zahtevi za hapšenje i izručenje.
U martu 1934. godine Jugoslavija je uputila Mađarskoj formalni protest zbog Janka Puste i prekograničnih aktivnosti ljudi povezanih sa kampom. Kasniji istoriografski pregledi navode da je Mađarska u aprilu delimično priznala postojanje terorista na svojoj teritoriji i preduzela određene mere, ali da kamp nije odmah zatvoren.
11. 1934. godina pritisak raste
Godina 1934. bila je prelomna.
Janka Pusta više nije bila samo tema diplomatskih nota između dve susedne države.
Pitanje granice između Mađarske i Jugoslavije već je bilo pred Društvom naroda.
Mađarska je u maju 1934. godine iznela sopstveni slučaj pred Savet Društva naroda, optužujući jugoslovenske granične vlasti za nasilje prema mađarskim državljanima.
Jugoslovenska strana je uzvratila tvrdnjom da su stroge mere na granici posledica činjenice da se na mađarskoj strani nalazi organizovan kamp koji omogućava ljudima da prelaze granicu, izvršavaju ilegalne akcije i vraćaju se u Mađarsku.
Širi kontekst: Janka Pusta je tako postala deo šireg jugoslovensko-mađarskog graničnog spora. Društvo naroda više nije bilo samo mesto na kojem se raspravljalo o jednom kampu, već o odnosima dve države i odgovornosti za prekogranično nasilje.
12. Janka Pusta pred međunarodnom javnošću
Nakon što je pitanje dospelo pred Društvo naroda, jugoslovenska vlada je imala priliku da na jednom mestu predstavi ono što je godinama skupljala.
Nastao je dokument od 64 strane.
U njemu se pojavljuju poglavlja o istoriji terorističkih aktivnosti, ljudima u Mađarskoj, mađarskim vlastima, pasošima, Janka Pusti, Koprivnici i Kapošvaru.
Dokument nije bio neutralna istorijska studija.
Bio je političko-diplomatski podnesak kojim je Kraljevina Jugoslavija pokušavala da dokaže odgovornost Mađarske.
Upravo zato je njegova vrednost danas dvostruka.
On nam pokazuje šta je Jugoslavija tvrdila 1934. godine, ali istovremeno predstavlja ogromnu zbirku imena, datuma, iskaza i referenci koje možemo proveravati kroz druge izvore.
13. Jedna važna ispravka: Černozemski i Janka Pusta
U mnogim kasnijim tekstovima može se pronaći tvrdnja da je Vlado Černozemski, odnosno Veljko Kerin, bio instruktor na Janka Pusti.
Međutim, novija detaljna rekonstrukcija hronologije kampa koju je objavio istoričar Višeslav Aralica upozorava da Kerin zapravo nije bio na Janka Pusti.
To je veoma važna ispravka.
Njegovo ime jeste povezano sa VMRO i kasnije sa atentatom na kralja Aleksandra, ali to ne znači automatski da je bio instruktor u Janka Pusti.
Istoriografska napomena: Upravo ovakve razlike čine istraživanje zanimljivim. Jedno je ono što se tvrdilo 1934. godine, drugo ono što su kasniji autori preuzimali iz tih tvrdnji, a treće ono što se može potvrditi detaljnom rekonstrukcijom arhivske građe.
14. Promena u vrhu organizacije
Tokom 1934. godine dolazi do promene odnosa unutar ustaške organizacije u Mađarskoj.
U dokumentima i kasnijim rekonstrukcijama pojavljuje se Vjekoslav Servaci, koji preuzima važniju ulogu u odnosu na raniji Perčecov period.
Ova promena nije bila samo personalna.
Ona se dogodila u trenutku kada je pritisak Jugoslavije na Mađarsku postajao sve veći.
Janka Pusta se nalazila pod sve većom pažnjom policije i diplomatskih službi.
15. Kamp se menja
Prema kasnijoj hronološkoj rekonstrukciji, u proleće 1934. godine ustaše su privremeno napustile Janka Pustu i deo aktivnosti premestile u Nagykanizsu.
Jedan od razloga koji se navodi bile su glasine o mogućem napadu na kamp.
Kasnije su se ljudi vraćali i ponovo organizovali straže.
Ovo je važan detalj jer pokazuje da Janka Pusta nije bila statična institucija.
Ljudi su dolazili i odlazili, rukovodstvo se menjalo, lokacije su se menjale, a pritisak države domaćina i susedne Jugoslavije sve je više uticao na organizaciju.
16. Novembar 1934. Mađarska počinje da pokazuje šta je preduzela
Nakon atentata u Marselju pritisak je postao ogroman.
Mađarsko Ministarstvo spoljnih poslova je u novembru 1934. obavestilo jugoslovensku ambasadu da se određeni broj pripadnika raspuštene hrvatske separatističke organizacije, koja je delovala na Janka Pusti, nalazi pod policijskim nadzorom na različitim mestima u Mađarskoj.
Time se prvi put veoma jasno vidi da pitanje kampa više nije moglo biti tretirano kao nešto što jednostavno ne postoji.
17. A onda — Marselj
9. oktobra 1934. godine u Marselju je ubijen kralj Aleksandar I Karađorđević.
Sa njim je stradao i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu.
Ubica je bio Vlado Černozemski, odnosno Veljko Kerin, pripadnik VMRO.
Njegovo ime će se zatim naći u središtu međunarodne istrage.
Jugoslavija je već posedovala dokumentaciju o ljudima koji su bili povezani sa ustaškom emigracijom i Mađarskom.
Sada je trebalo odgovoriti na mnogo veće pitanje:
Da li su ljudi povezani sa mrežom koja je godinama delovala izvan jugoslovenskih granica imali bilo kakvu ulogu u pripremi atentata?
18. Jugoslavija odlazi pred Društvo naroda
Nakon Marselja Kraljevina Jugoslavija je 22. novembra 1934. godine podnela zahtev Savetu Društva naroda pozivajući se na član 11, stav 2. Pakta Društva naroda.
Rumunija i Čehoslovačka pridružile su se jugoslovenskom zahtevu.
Beograd je sada imao priliku da međunarodnoj javnosti iznese čitavu svoju argumentaciju.
I tu se Janka Pusta vraća u prvi plan.
Ne kao izolovano imanje.
Već kao deo šire priče o organizovanju, kretanju i delovanju ljudi koje je Jugoslavija smatrala teroristima.
19. Šta je Jugoslavija zapravo tvrdila?
Jugoslovenska optužba nije počivala samo na jednoj činjenici.
Bila je građena kao lanac.
- Postojala je hrvatska emigrantska organizacija.
- Njeni članovi su delovali izvan Jugoslavije.
- Janka Pusta je korišćena kao jedan od centara okupljanja.
- Ljudi su tamo, prema jugoslovenskim iskazima, dobijali obuku.
- Postojali su kontakti sa drugim revolucionarnim organizacijama.
- Pojedinci su dobijali mađarske putne isprave.
- Dešavali su se incidenti na jugoslovenskoj teritoriji.
- U Koprivnici je došlo do eksplozije i pogibije policajca.
- U Kapošvaru je Premec osuđen, ali je Beograd smatrao da organizatori nisu kažnjeni.
- Nakon svega, dolazi Marseljski atentat.
Iz ove perspektive vidi se zašto je Janka Pusta postala toliko važna u diplomatskom dosijeu.
20. Ali šta je od svega toga zaista dokazano?
Ovo je možda najvažnije pitanje čitavog istraživanja.
Dokument koji čitamo jeste izuzetno vredan, ali nije neutralan.
To je dokument države koja pokušava da dokaže odgovornost druge države.
Zato moramo razlikovati tri nivoa.
Prvi nivo: ono što je navedeno u jugoslovenskom dokumentu iz 1934.
Drugi nivo: ono što potvrđuju drugi arhivski i istoriografski izvori.
Treći nivo: ono što ostaje tvrdnja jedne strane u tadašnjem političkom sporu.
Upravo zato je, na primer, tvrdnju o Kerinu kao instruktoru na Janka Pusti potrebno ispraviti kada je kasnija detaljna rekonstrukcija dovodi u pitanje.
Isto važi i za tvrdnje o direktnoj umešanosti pojedinih mađarskih službenika.
Ozbiljna istorijska priča ne treba da krije takve razlike.
Naprotiv — upravo one je čine zanimljivijom.
Od Janka Puste do međunarodnog skandala
Janka Pusta nije nestala zato što je jedna priča završena. Nestala je iz središta pažnje zato što je posle Marselja čitava mreža bila izložena pritisku koji više nije dolazio samo iz Beograda, već i iz međunarodne zajednice.
Priča koja je počela kao pitanje emigracije, granice i političkog revizionizma završila je pred institucijama Društva naroda.
U njenom središtu ostali su ljudi koji su menjali imena, kamp koji je menjao funkciju, države koje su jedna drugu optuživale i dokumenti koji su decenijama kasnije omogućili istoričarima da ponovo otvore slučaj.
A možda je najzanimljivije upravo to što se danas, kada se dokumentacija ponovo pročita, vidi koliko se razlikuju slika koju je Jugoslavija želela da predstavi 1934. godine i slika koju možemo rekonstruisati kada se uzmu u obzir i kasniji arhivski izvori.
Janka Pusta zato nije samo priča o jednom kampu.
To je priča o emigraciji, granicama, propagandi, policiji, međunarodnoj politici i načinu na koji jedna država pokušava da dokaže odgovornost druge.
Коментари
Постави коментар