Spasoje Hadži Popović
Kako je atentat na Spasoja Hadži Popovića razotkrio tajnu mrežu na jugu Kraljevine SHS
Bitolj, 3. jul 1926. godine. U popodnevnim satima, nasred korzoa na Širok Sokaku, ubijen je Spasoje Hadži Popović, urednik lista „Južna zvezda“. Četiri pucnja iz neposredne blizine prekinula su život čoveka koji je decenijama bio u samom centru nacionalnih i političkih previranja u Vardarskoj Makedoniji.
Makedonija pred atentat
Sredinom dvadesetih godina prošlog veka Vardarska Makedonija bila je jedan od najosetljivijih prostora Kraljevine SHS. Nakon Prvog svetskog rata, nacionalni identitet, politička pripadnost i granice ostali su duboko povezani sa sukobima koji su trajali još iz osmanskog perioda, dok je u državnoj administraciji oblast označavana kao Južna Srbija.
Istovremeno, preko granice prema Bugarskoj delovala je VMRO, tajna organizacija čija je aktivnost predstavljala ozbiljan bezbednosni problem za jugoslovenske vlasti. Arhivska građa Ministarstva unutrašnjih poslova iz tog perioda beleži stalne izveštaje o komitskim akcijama i merama državnih organa za njihovo suzbijanje.
U takvoj sredini delovao je Spasoje Hadži Popović. Rođen 1882. godine u selu Buf kod Florine (Lerina), školovao se u srpskoj gimnaziji u Bitolju, radio kao učitelj, a potom postao novinar i urednik lista „Južna zvezda“. Zbog svog javnog i prosvetnog rada još od mladosti bio je uvučen u složene nacionalne borbe, vodeći list koji je otvoreno zastupao zvanične jugoslovenske i srpske stavove.
Zašto je Spasoje Hadži Popović postao meta?
Kao urednik „Južne zvezde“, Hadži Popović se pisanjem direktno uključivao u najosetljivija politička pitanja. List nije bio samo lokalno glasilo već poligon za zastupanje državnih interesa u vremenu kada su se oko Makedonije ukrštali suprotstavljeni nacionalni projekti. Upravo zato, njegovo ime našlo se na vrhu spiska za likvidaciju.
Hadži Popović je i pre 1926. godine preživeo pokušaje atentata. Zbog toga su napadači morali da primene drugačiju taktiku — bilo je potrebno da mu se približi čovek od poverenja i izvede ga na mesto gde će ga čekati izvršioci. Prema optužnici iznetoj na suđenju u Bitolju u oktobru 1927. godine, tu ključnu ulogu odigrao je Krsta Leondra.
Leondra je uspeo da izgradi prijateljski odnos sa Hadži Popovićem, često posećujući redakciju „Južne zvezde“. Kako je tužilaštvo tvrdilo, Leondra je bio deo šire organizovane mreže u kojoj su učestvovali i Mihailo Kalmakov, Pavle Stojanović i drugi lokalni pomagači koji su pripremali napade i na druge javne ličnosti.
Plan je bio širi od jednog ubistva
Na suđenju u oktobru 1927. godine izneti su detalji koji pokazuju da Hadži Popović nije bio jedina meta. Iz Bugarske su, prema optužbi, poslati organizovani atentatori, a pored narodnih poslanika Jovana Ćirkovića i Jovana Altiparmakovića, na meti su se nalazili i veliki župan Bude Borisavljević i predsednik opštine Dragić Popović.
Kada su Ćirković i Altiparmaković otputovali za Beograd, plan je hitno promenjen i odlučeno je da se najpre likvidira Hadži Popović. Za neposrednog izvršioca određen je Atanasije Nikolović Lipitka (Atanas Lipitka), dok su mu podršku i odstupnicu pružali Lazar Mulev i Kosta Bičinov.
3. jul 1926. — poslednji sati na Širok Sokaku
Dan uoči atentata zabeležena je neobična epizoda: Leondra, Bičinov i Lipitka ručali su zajedno kod Lipitke, jeli ribu i popili čak 12 flaša piva, što je pokazivalo da su članovi grupe bili u bliskom kontaktu neposredno pred napad.
Na sam dan ubistva, 3. jula 1926, Leondra je od jutra bio sa Hadži Popovićem. Posle ručka pozvao ga je u kafanu, a zatim su zajedno izašli u šetnju glavnom ulicom. Prema verziji optužnice, Leondra ga je doveo u neposrednu blizinu mesta gde su ga čekati atentatori, a potom se pod izgovorom odvojio od njega.
Svega nekoliko minuta kasnije, nasred ulice, odjeknula su četiri revolverska pucnja. Lipitka je pucao iz blizine — Hadži Popović je pogođen sa dva metka u leđa, srušio se na pločnik i ostao mrtav na mestu. Leondra se ubrzo vratio u kafanu „Ohridsko jezero“ kod Dragora da sačeka potvrdu o ubistvu, a sutradan je čak posetio kuću žrtve pretvarajući se da žali za prijateljem, pre nego što je uhapšen.
Tragovi, šifre i tajna prepiska
Istraga nakon hapšenja otkrila je složen sistem komunikacije. Kod optuženog Pavla Stojanovića policija je pronašla belu tečnost i rastvor joda. Tekst je pisan nevidljivim mastilom između redova običnih porodičnih pisama, a premazivanjem jodom pojavljivale su se skrivene poruke o kuririma, informacijama i prilikama u Bitolju.
Pored nevidljive prepiske i pisama koja su stizala iz Albanije i Bugarske, u pretresima je pronađeno i oružje — kod Leondre je otkriven revolver „Parabellum“, dok je Stojanović priznao da je šest nedelja pre atentata nabavio dva revolvera za potrebe grupe.
Obrti na suđenju: Priznanja i poricanja
Tokom procesa u oktobru 1927. godine došlo je do velikog preokreta kada su optuženi masovno počeli da povlače ranije data priznanja, tvrdeći da su izjave policiji dali pod batinama. Lipitka je pred sudom davao kontradiktorne izjave, uključujući i tvrdnju iz istrage da je unutar same organizacije postojala naredba da se po izvršenju atentata likvidira i sam Leondra kako ne bi ostavio tragove.
Ukosprkos pokušajima odbrane da ospori postojanje organizacije, materijalni dokazi — šifrovana pisma, hemijski preparati i pronađeno oružje — ostali su ključni uvezujući faktori u sudskoj rekonstrukciji ubistva.
„Metak ispaljen u Bitolju jula 1926. godine nije ućutkao samo redakciju 'Južne zvezde' — razotkrio je nevidljivi mehanizam tajnih organizacija koje su političke sukobe prenele sa novinskih stupaca na gradske ulice.“
Izvori i arhivska građa
- Dnevni list „Vreme“, izveštaji sa suđenja optuženima za ubistvo Spasoja Hadži Popovića u Bitolju, oktobar 1927. godine.
- Dnevni list „Politika“, izveštaji o atentatu i istrazi u Bitolju, jul 1926. i oktobar 1927. godine.
- Arhivska građa Ministarstva unutrašnjih poslova Kraljevine SHS, izveštaji o delovanju VMRO u Bitoljskom okrugu (1926–1927).
Коментари
Постави коментар