Могућност немогућег

Ратни планови Краљевине Југославије пред Априлски рат 1941.

Планови „С“, Р-40 и Р-41 и једна алтернативна замисао одбране

 

Уочи Априлског рата 1941, Краљевина Југославија је припремала више варијанти одбране у зависности од развоја ситуације. Планови „С“, „Р-40“ и „Р-41“ предвиђали су различите начине употребе југословенских снага, одбране државне територије и повлачења ка повољнијим положајима.

Постојали су и алтернативни војни планови одбране, супротни од свих осталих званичних. Ратни план Р40 захтевао је превентивни удар ка Италији, ликвидацијом Задра и напад на Италијане у Албанији, план је развијао могућност Балканског пакта против Бугарске!

Рањивост свих одбранбених планова је то што се инсистирало на одбрани целокупне државне границе од преко 4000 километара.

Рањивост свих одбранбених планова је то што се инсистирало на одбрани целокупне државне границе од преко 4000 километара.

Спроведен је тако што је био план да најјачи одбранбени бедем буде на линији Караванке - Сушак на западу док је источно правац остао слободан, а то је граница ка Бугарској, одакле је 1941. дошао главни удар немачке војске.

Италијанска војска је 11. априла 1941. без борбе прошла линију измђу Сушка и Караванки и без борбе ушла у Југославију.

Краљевина Југославија уочи Априлског рата.

Ратни план Р-41

У наставку иде једна алтернативна историја и предлог плана који никад није остварен:

Ратни план Р-41 био је оперативни план одбране Краљевине Југославије израђен у фебруару 1941. године као одговор на непосредну претњу од напада нацистичке Немачке и њених савезника (Сила осовине). Овај план је наследио претходну варијанту Р-40 и морао је хитно да узме у обзир улазак немачких трупа у Бугарску и Румунију, чиме је Југославија била потпуно окружена непријатељским државама.

Кључне карактеристике и стратегија плана

1. Фронтална одбрана дуж свих граница

План је предвиђао линеарни распоред Југословенске војске дуж целокупне државне границе (преко 3.000 километара). Војска је била подељена на 3 групе армија и неколико самосталних армија како би истовремено бранила правце из Аустрије, Мађарске, Румуније, Бугарске, Албаније и Италије.

2. Повезивање са Савезницима на југу

Будући да се дуготрајна одбрана толико дугих граница сматрала немогућом, крајњи циљ плана био је упорна одбрана на северу и истоку како би се добило у времену, уз постепено, организовано повлачење војске преко планинских предела ка југу (Македонија и Црна Гора). Тамо је требало да се успостави чврст фронт и оствари директан контакт са грчком војском и британским експедиционим снагама.

3. Офанзива у Албанији

Једини предвиђени нападни маневар у плану Р-41 био је брзи удар на италијанске положаје у Албанији, са циљем да се италијанске снаге елиминишу, осигура залеђе и отвори сигуран пролаз ка Грчкој.

Алтернативни план

Предлог који никад није остварен

1.

Ратни план саобразити стварној геополитичкој ситуацији. Напустити скоро целокупну државну територију, а концентрацију и развој целокупних снага извршити позади положаја: Осогова пл. - Скопска Црна Гора пл. - Шар пл. -Проклетија пл. - уток Дрима у Јадранско море. На свим фронтовима извршити солидно запремање, а одбрану појединих важних праваца поверити здруженим заштитним одредима најпотребније јачине.

2.

Сву снагу и сва средства употребити на утврђивање одсека Осогова пл. - уток Дрима у Јадранско море.

3.

За заузимање Албаније и проширење оперативно - стратегијског фронта -Солунског мостобрана-одредити снаге од најмање осам дивизија. Главни удар са снагом од седам дивизија извршити правцем:

Струга → Елбасан → Драч

4.

На територију Јужне Србије - евентуално и Грчке пребацити целокупно наоружање, муницију, као и све интендантске потребе најмање за један милион војника.

5.

Израдити потребне бараке и павиљоне за смештај људства, материјала и грла. Поред смештаја за војнике предвидети и смештај за најмање један милион цивила.

6.

Поправити и допунити целокупну друмску мрежу и оспособити је за најтежа возила.

7.

Ослонац и база ових снага да буде Солун.

Ова замисао никада није спроведена у дело, али представља занимљив пример другачијег размишљања о начину на који је Југословенска војска могла да организује одбрану уочи Априлског рата 1941. године.

Извори

1. Википедија — Априлски рат 1941.

2. Scribd — „Априлски рат 1941“

3. Paluba.info — материјали о Априлском рату

4. Српска енциклопедија — Априлски рат

Историјски архив