Zapisnik o razgovoru Ćana i Pavelića
„...Pavelić je rekao da je ubeđen u uspeh ustanka, potvrdio je neophodnost da italijanske trupe, u jačini od oko 30.000 ljudi, čim ustanak bukne u Zagrebu, uđu u manja gradska središta i sela, i dodao je da u tako nastaloj situaciji Srbija neće preostati ništa drugo nego da se povuče na teritoriju stare Kraljevine Srbije. Čim ustanak počne Pavelić smatra da će neminovno doći do potpunog raspada jugoslovenskog organizma, onog koji je nastao Ugovorom od 1919. On misli da će biti potrebno, da se ovaj proces raspada ne bi usporavao, da italijanske trupe uđu u Beograd i uspostave vladu, po mogućstvu sa Stojadinovićem na čelu, koja treba da pregovara sa Italijom i da odredi nove granice Srbije.
Na pitanje grofa Ćana, Pavelić je rekao da smatra da bi dolazak italijanskih trupa na Kosovo, sa ciljem da se proširi suverenitet Kraljevine Albanije na to područje, doživeo uspeh. Pavelić potvrđuje reči grofa Ćana, tj. da Srbi koji su se stvarno uvek bojali albanskog iredentizma, strepe od albanske oružane akcije. Što se tiče sudbine Slovenije, Pavelić se slaže sa grofom Ćanom u pogledu potrebe da se ova pokrajina prilagodi novom režimu koji će, zajedno sa Italijom, uspostaviti hrvatski narod. Neophodno potrebna privredi Hrvatske, pokrajina Slovenija, koja je uvek živela u slozi sa Hrvatskom, moraće da se prilagodi stanju stvari koje će nametnuti Italija.
Pavelić smatra da bi eventualno ustupanje Maribora Nemačkoj moglo predstavljati prirodnu kompenzaciju nemačkim interesima u Sloveniji. On ne krije da će proglašavanje nezavisne države Hrvatske u uniji sa Italijom predstavljati udarac planovima germanizacije, ali smatra da je podrška Italije neophodna katoličkoj Hrvatskoj kako bi se osujetili nemački planovi na Jadranu. Pavelić ujedno ukazuje na značaj koji bi za Italiju u Sloveniji predstavljala kontrola nad velikim rudnikom uglja u Trbovlju.
Grof Ćano sa Pavelićem utvrđuje vreme podizanja ustanka i odobrava dosadašnju taktiku hrvatskih nacifašista, ali preporučuje Paveliću da ne žuri sa akcijom zbog očevih razloga međunarodnog karaktera i da, u svakom slučaju, sačeka „znak“ iz Rima kako bi se izbeglo da ustanak otpočne prerano. Na zahtev grofa Ćana, Pavelić formuliše sledeće tačke:
Četiri tačke
1. Hrvatska će biti nezavisna država;
2. Hrvatska država će imati monetarnu i carinsku uniju sa Italijom;
3. Hrvatska država će imati nacionalnu hrvatsku vojsku — domobranstvo (ono što su Austrijanci nazivali Heimwehr, a Mađari — Honvéd);
4. Hrvatska država će, u sledećem periodu, obrazovati „personalnu uniju“ sa Kraljevinom Italijom. U vezi sa ovim pitanjem dr Pavelić smatra potrebnim, mada se slaže sa grofom Ćanom u pogledu celishodnosti personalne unije Kraljevine Italije sa Kraljevinom Hrvatskom, da eventualno pitanje personalne unije ostane u prvoj fazi u tajnosti kako se ne bi pružila mogućnost za prigovore srpskoj propagandi. Ostvarivanje ove unije biće lako kad se Italija definitivno učvrsti u Hrvatskoj...
Faze podizanja ustanka
1) Proglašavanje hrvatske nezavisnosti u Zagrebu od strane... Pavelića, obrazovanje hrvatske vlade, poziv italijanskim trupama da intervenišu radi održavanja hrvatske nezavisnosti.
2) Ulazak italijanskih trupa u Hrvatsku, predvođenih od ustaša koji sad borave u Italiji. Prvi cilj — Zagreb; krajnji cilj u slučaju srpskog otpora, ušće Save i Dunava ili Gvozdena kapija.
3) Potpuna okupacija Hrvatske, deklaracija o personalnoj uniji.
Razmatrana je situacija koja će nastati u Jugoslaviji proglašenjem nezavisne države Hrvatske i ukazano je na verovatnu budućnost drugih pokrajina, i to: Crne Gore koja bi, s obzirom na njen slovenski karakter, mogla biti uređena kao nezavisna država; Slovenije, koja će ostati hrvatska, dok će se Italiji ustupiti ostrva oko Zadra, kako bi se ovom gradu obezbedio lakši pristup moru...
Коментари
Постави коментар