Бомбе у хотелу „Национал“
Терористички напад у Пироту 1930. године
Напад на хотел у Пироту однео је живот једног грађанина и ранио још 24 људи. Убрзо је постао и повод за дипломатске оптужбе и страх да ће бити нарушено приближавање Југославије и Бугарске.
Увече 3. марта 1930, око пола седам, док је улица била пуна пролазника, две бомбе бачене су у хотел „Национал“, а још две на улицу испред њега. У нападу је рањено 25 људи: девет у хотелу и шеснаест на шеталишту. Сви су били цивили. Осам рањених задржано је у болници, а један од њих, лимар Влада Митић из Пирота, преминуо је од задобијених рана. Нападачи су у метежу побегли према бугарској граници. „Време“ је о нападу писало 5. марта, а исти број рањених наведен је и у немачком листу од 5. марта 1930.
Хотел „Национал“ био је више од места окупљања Пироћанаца. У њему су раније вођени разговори о граничним питањима између Југославије и Бугарске, а тамо је одржана и седница заједничке комисије која је припремала споразум о миру на граници. Зато је напад, свега неколико дана после договора у Софији, одмах добио и политичку тежину.
Насловни коментар „Времена“ оптужио је бугарске комитске групе и представио напад као покушај да се осујети приближавање двеју држава. То је био и политички уводник са изразито националистичким ставовима о „македонском питању“; његове тврдње треба читати као став тадашњег листа, а не као неутралан извештај о одговорности за напад. Сам извештај о догађају наводи да су нападачи били непознати.
Декласификовани амерички дипломатски извештај бележи да је југословенска страна сумњала на припаднике Македонске револуционарне организације. Амерички дипломата је процењивао да је напад можда био намењен подривању недавног споразума и скретању европске пажње на македонско питање. То су биле процене дипломата у том тренутку, а не доказ идентитета починилаца.
Извештај преноси и разговор са вршиоцем дужности југословенског министра спољних послова Куманудијем. Он је рекао да ће Београд тражити потпуну истрагу мешовите граничне комисије и желети да се утврде начин рада организације и имена њених вођа. Кумануди је изнео и личну сумњу да покрет у Бугарској подржава Италија, али је нагласио да то није званичан став владе. Наводи о италијанском снабдевању оружјем остали су дипломатске сумње, а не потврђена чињеница.
Напетост је порасла и после бомбашког напада у Струмици 9. марта. У британском парламенту се 24. марта говорило о нападима у Пироту и Струмици. Британски министар спољних послова рекао је да су Британија, Француска и Италија саветовале бугарску владу да ухапси и казни одговорне, док су југословенску владу позивале на уздржаност и сарадњу. Запис расправе у Доњем дому и британски дипломатски документ од 13. марта бележе забринутост да би напади могли да наруше односе двеју држава.
Најчвршће потврђени подаци су време и место напада, четири бачene бомбе, 25 рањених, смрт Владе Митића и бекство нападача према граници. Политичка позадина и сумње на организације или стране покровитеље важан су део тадашњег дипломатског одјека, али у доступним изворима нису исто што и утврђена кривица.
Коментари
Постави коментар