Ko postavlja bombe u Zagrebu?

Bombaški napadi u Zagrebu, januar 1931.

Izveštaj američkog poslanika Džona Dajnli Prinsa

Beograd · 1931.

Izveštaj državnom sekretaru

Njegovoj Ekselenciji
državnom sekretaru
Vašington

Gospodine,

Čast mi je da izvestim da je 3. januara 1931. bomba eksplodirala u hodniku kancelarije bana u Zagrebu, oštetivši dvoja vrata i razbivši mnoge prozore. Srećom, niko nije povređen, jer se napad dogodio za vreme pauze za ručak. Pretpostavlja se da je bombu tokom jutra uneo neki od posetilaca kancelarije, pošto je zgrada tog dana bila puna ljudi.

Sutradan, 4. januara, bomba postavljena u vagon prve klase voza na liniji Zagreb–Beograd eksplodirala je dok je voz bio u pokretu. Povredila je jedinog putnika u tom kupeu, poslovnog čoveka iz Zagreba.

Štampa je samo iznela činjenice o navedenim napadima, bez ikakvih komentara. Takođe sam obavešten da je 5. januara u Zagrebu bačena još jedna bomba, ali nisu saopšteni nikakvi detalji o mestu na kojem se to dogodilo.

Zvanično je saopšteno i da je zagrebački žandarm napadnut s leđa i ubijen sekirom. Nisam uspeo da proverim tačno vreme ovog zločina, ali verovatno se dogodio 5. ili 6. januara.

Komentarišući ovu kukavičku i besmislenu „demonstraciju“, premijer Živković iskoristio je priliku da pohvali efikasnost zagrebačke policije i istakne da u Beogradu dugo nije bilo tako ubilačkih napada. Iz premijerovih reči zaključio sam da je želeo da skrene pažnju na organizaciju zagrebačke policije, naročito imajući u vidu planirani boravak kneza Pavla i njegove porodice u nekadašnjoj prestonici Hrvatske.

Knez Pavle me je juče uveravao, s velikim naglaskom, da nema nameru da se pod sadašnjim okolnostima preseli u Zagreb sa suprugom i porodicom. Govorio je s velikom gorčinom o, kako je rekao, „mlitavosti“ zagrebačke policije. Dodao je da je, ako bude potrebno, uvek spreman da po kraljevom naređenju ode u Zagreb i ostane tamo koliko god Njegovo Veličanstvo bude želelo, ali da neće povesti kneginju Olgu i njihovo dvoje dece, jer bi njihovo ubistvo bilo „sladak zločin za neprijatelje režima, kojima je najveće zadovoljstvo da ugrožavaju živote neodgovornih osoba“.

I sama kneginja Olga odlučno je odbila da ode u Zagreb, sa decom ili bez njih. Dodala je da je Pavle, naravno, potpuno spreman da izvrši svoju dužnost.

Posebno je žalosno što je do ovakvog napada došlo upravo u trenutku kada su se pravili planovi za renoviranje palate Pongratz, koju je grad Zagreb poklonio kraljevskoj porodici za stanovanje. Kuću još uvek koristi njen raniji stanar, pa knez Pavle i njegova porodica, čak i kada bi to želeli, ne bi mogli da se usele tokom ove zime. Možda će se, do početka naredne sezone boravka u Zagrebu sledeće jeseni prilike u gradu popraviti i privremena kraljevska rezidencija ipak biti uspostavljena. 

 

Lično smatram da bi prisustvo kraljevskog predstavnika dinastije u Hrvatskoj mnogo doprinelo jačanju popularnosti sadašnjeg režima u Hrvatskoj. Većina nezadovoljstva tamo je, čini mi se, nastala zbog osećaja Hrvata da su zanemareni, a ne zbog neke navodne „tiranije“ koja dolazi iz Beograda. Zapravo, opšte stanje u Kraljevini sada je bolje nego ikada ranije u njenoj kratkoj istoriji.

S poštovanjem,

Džon Dajnli Prins

Deo dokumenta: izveštaj Džona Dajnli Prinsa državnom sekretaru, januar 1931. Broj spisa 800 — pet primeraka. Kopije su upućene konzulatu u Zagrebu i E.I.C.-u u Parizu.

```