Istorijski dokumenti · posleratne procene

Ustaško zlato

Tragovi, iznosi i otvorena pitanja u deklasifikovanom američkom obaveštajnom nacrtu

Deklasifikovani obaveštajni nacrt američkih vlasti pokušava da rekonstruiše šta se dogodilo sa novcem i dragocenostima pod kontrolom ustaškog režima pred kraj Drugog svetskog rata. Dokument opisuje pljačku imovine žrtava, prebacivanje sredstava u inostranstvo i posleratne pokušaje da se deo te imovine sačuva ili upotrebi za podršku ustaškom pokretu u emigraciji.

Nacrt navodi da je ustaški režim od 1941. do 1945. vladao uz pokroviteljstvo Italije i Nemačke i da su njegove politike dovele do ubistava i proterivanja više od milion Srba, Jevreja i Roma. Prema dokumentu, žrtvama su oduzimani zlato i druge dragocenosti. To je tvrdnja iz izveštaja; tekst se u ovom delu poziva na savezničke procene.

Napomena o izvoru: Ovo je nacrt obaveštajnog izveštaja, a ne konačan popis imovine. U njemu se prenose procene, posleratna saopštenja i obaveštajni navodi različitog stepena pouzdanosti. Iznosi u dolarima su tadašnje procene iz dokumenta.

Koliko je zlata i novca bilo?

Najveći zbirni iznos u dokumentu potiče iz izveštaja američke obaveštajne službe iz oktobra 1946: 350 miliona švajcarskih franaka, tada procenjenih na oko 81 milion dolara. Autori kažu da je to bila jedina poznata procena ukupnih sredstava koja su ustaše imale na kraju rata. Smatraju da je u toj sumi verovatno bilo i zlata opljačkanog od žrtava, ali naglašavaju da se njegova količina ne može pouzdano izračunati.

• 350 miliona švajcarskih franaka — jedina navedena procena ukupnih sredstava na kraju rata; tada oko 81 milion dolara.
• 15–16 miliona švajcarskih franaka — procena zamrznutih hrvatskih računa u švajcarskim bankama; tada oko 3,5–3,7 miliona dolara.
• 150 miliona švajcarskih franaka — navod o sredstvima koja su britanske snage zaplenile na austrijsko-švajcarskoj granici; tada oko 35 miliona dolara.
• 200 miliona švajcarskih franaka — jedna procena sredstava u Vatikanu; tada oko 47 miliona dolara. Drugi izvori tvrdili su znatno manje.

Navodi o depozitima u Švajcarskoj

Prema obaveštajnim izveštajima navedenim u nacrtu, deo novca i zlata prebacivan je u Švajcarsku tokom rata. Pojedinačne brojke ne treba automatski sabirati: neki navodi se možda odnose na istu pošiljku ili račun.

• Jun 1944: iz Zagreba je u Švajcarsku dopremljeno 500 kg zlatnih poluga sa nemačkim oznakama. Tadašnja procenjena vrednost bila je oko 616.000 dolara.
• 1.000 kg zlata: posleratno saopštenje iz Beograda tvrdilo je da je Hrvatska državna banka položila ovu količinu u Švajcarskoj tokom rata. Nacrt navodi da je zlato 1946. predato novoj jugoslovenskoj vladi.
• 2,5 miliona švajcarskih franaka: navodni depozit Hrvatske državne banke na drugom računu; tada oko 580.000 dolara.
• Bern, izveštaj OSS-a iz jula 1944: hrvatski poslovni računi imali su više od 400.000 franaka (oko 92.000 dolara). Na drugim računima zabeleženi su depoziti od 10.069 hrvatskih kuna i 2.258 austrijskih šilinga.
• Podatak pripisan Franju Cvijiću: 2,5 miliona franaka, 1.700 kg zlata u polugama i oko 40.000 kg srebra. Autori upozoravaju da se količine verovatno odnose na jednu pošiljku, a ne na ukupnu imovinu.
• Zamrznuti računi: drugi izveštaji procenjivali su hrvatske račune u švajcarskim bankama na oko 15–16 miliona franaka (3,5–3,7 miliona dolara). Deo novca je možda zadržan radi izmirenja dugova režima.

Do jula 1946. jugoslovenska vlada pokušavala je da dobije pristup zamrznutim računima, ali nacrt ne utvrđuje ishod tih nastojanja.

 

Krunoslav Draganović

 

Zaplene i nejasna sudbina pošiljki u Austriji

Dokument navodi da su ustaška sredstva završila i u Austriji, koju su posle rata delom okupirale britanske snage. Jedan izveštaj iz oktobra 1946. tvrdio je da su Britanci zaplenili 150 miliona švajcarskih franaka na austrijsko-švajcarskoj granici tada oko 35 miliona dolara.

Drugi obaveštajni navodi pominjali su dva kamiona zlata, vredna do 5–6 miliona dolara, koja su Britanci navodno oduzeli Paveliću i grupi ustaša dok su pokušavali da pređu u britansku okupacionu zonu Austrije. U nacrtu piše da je Pavelić ostao u britanskom pritvoru oko dve nedelje, a zatim nestao. Autori ističu da su okolnosti njegovog odlaska nejasne i da su tvrdnje o razmeni slobode za zlato poticale iz obaveštajnih izveštaja, a ne iz konačno utvrđenog dokaza.

Prema posleratnim izveštajima, deo sredstava u Austriji možda je upotrebljen za finansiranje „križara“ — ustaških antikomunističkih boraca koji su posle rata delovali protiv Titove Jugoslavije.

Pravni okvir: Nacrt se osvrće na Pariski sporazum o reparacijama iz 1946, prema kome je zaplenjeno zlato trebalo predati Tripartitnom fondu za zlato. Autori kažu da nisu pronašli zapis da je ustaško zlato koje su Britanci zaplenili zaista predato fondu.

Vatikan i mreža za emigraciju

Poseban deo izveštaja govori o ustaškoj mreži u Rimu i Vatikanu, koja je od 1943. do 1958. pomagala hrvatskim izbeglicama da napuste posleratnu Evropu. Kao jedno od središta navodi se Zavod svetog Jeronima, odnosno Collegium San Girolamo degli Illirici, gde su boravili hrvatski sveštenici na školovanju.

U dokumentu se kao važna figura pominje Krunoslav Draganović, sekretar zavoda i, prema nacrtu, bivši ustaški pukovnik i zvaničnik ministarstva odgovornog za unutrašnju kolonizaciju. Izveštaj tvrdi da je pomagao ustaškim izbeglicama da dobiju privremeni smeštaj, lažna dokumenta i prevoz, najčešće ka Argentini. Navodi i kontakte sa Međunarodnim crvenim krstom i drugim izbegličkim organizacijama.

• Izveštaj iz 1946. procenjivao je da se u Vatikanu nalazilo oko 200 miliona švajcarskih franaka, tada oko 47 miliona dolara.
• Drugi izveštaj pominjao je „Finansijski odbor“ u Vatikanu sa velikom, ali neodređenom količinom zlata.
• Izveštaj zasnovan na razgovoru sa Antom Pavelićem iz januara 1947. tvrdio je da su ustaše u celoj Italiji imale samo 3.900 zlatnih napoleona, tada oko 25.000 dolara.

Nacrt razmatra i druge moguće izvore prihoda: priloge ustaških pristalica iz SAD i drugih zemalja, sredstva povezana sa hrvatskim poslanstvom u Rimu, crkvene fondove i prihod od prodaje lažnih isprava. Jedan obaveštajni navod tvrdi da je Draganović izbeglicama naplaćivao do 1.500 dolara za dokumenta i 25.000 lira — oko 625 dolara — za prevoz svakog izbeglice u Argentinu. To su preneti obaveštajni navodi, a ne provereni finansijski obračuni.

Autori upozoravaju da prihodi iz različitih izvora možda objašnjavaju utisak o velikom bogatstvu mreže, ali da je dokumentacija previše nepotpuna da bi se izračunala ukupna sredstva u Zavodu svetog Jeronima.

Imena koja se pojavljuju u dokumentu

• Krunoslav Draganović — u nacrtu opisan kao važna figura u pomoći ustaškim izbeglicama i organizovanju njihovog odlaska u Južnu Ameriku.
• Josip Čabas — naveden kao zvaničnik Ministarstva narodne privrede i kasnije rukovodilac hrvatske privredne delegacije u Švajcarskoj.
• Franjo Cvijić — povezan sa Hrvatskom državnom bankom i navodima o depozitima zlata, srebra i novca.

Dokument takođe pominje „križare“, posleratne ustaške antikomunističke borce u Austriji, kao moguće korisnike dela sredstava za upade u Jugoslaviju.

„Dostupni dokazi ne omogućavaju pouzdanu procenu količine zlata opljačkanog od žrtava.“

Šta se može zaključiti?

Nacrt ne daje konačan zbir niti potvrđuje da su svi navedeni iznosi bili ustaška imovina ili opljačkano zlato. On sabira tadašnje obaveštajne procene, posleratna saopštenja i iskaze koji se međusobno razlikuju.

Autori smatraju da je procena od 350 miliona švajcarskih franaka jedini poznati pokušaj izračunavanja ukupne imovine ustaša. Veruju da je u toj imovini verovatno bilo nešto zlata opljačkanog od žrtava, ali ne mogu da utvrde koliko. Navode da bi arhive Hrvatske državne banke i ministarstava, britanske obaveštajne i švajcarske bankarske arhive, kao i dokumentacija iz Vatikana i Argentine, mogle da rasvetle deo priče. Mnoge od tih arhiva tada nisu bile dostupne istraživačima.

Izveštaj je zato najbolje čitati kao mapu tragova i tadašnjih sumnji, a ne kao konačan popis „ustaškog zlata“. Njegova vrednost je u tome što beleži gde su američke službe tražile novac, koje su iznose razmatrale i koje su arhivske praznine sprečavale sigurne zaključke.

Izvor: Deklasifikovani američki obaveštajni nacrt „Gold“