Paklene mašine u Beogradu
Tajna mreža, eksplozije i suđenje atentatorima
U noći između 30. i 31. maja 1932. godine Beograd je potresla serija događaja koji su u narednim mesecima prerasli u jednu od najvećih bezbednosnih afera Kraljevine Jugoslavije. Po beogradskim ulicama pojavile su se eksplozivne naprave koje je tadašnja štampa nazivala „paklenim mašinama“. Neke su eksplodirale, neke su pronađene pre aktiviranja, a iza pojedinih slučajeva policija je počela da otkriva tragove organizovane mreže.
List „Vreme“ je 31. maja 1932. godine na naslovnoj strani objavio dramatičan naslov:
„Otpočela je ofanziva neprijatelja Jugoslavije“
U istom broju čitaoci su obavešteni da su u Beogradu pronađene i aktivirane četiri paklene mašine. Novine su događaj predstavljale kao ozbiljnu pretnju bezbednosti prestonice. Ali iza tog velikog naslova krila se priča koja je tek počinjala.
Čovek sa paklenom mašinom pod miškom
Jedan od najneobičnijih događaja dogodio se u ulici Miloša Velikog. Tokom noći kaplar Stevan Jagodić iz Trećeg kvarta primetio je čoveka koji je pod miškom nosio sanduče. Na prvi pogled, ponašao se neobično. Čovek mu je prišao i izgovorio: „Paklena mašina.“
Bio je to Jelesije Ljubinković. Prema njegovom iskazu, sanduče je pronašao na ulici. Tvrdio je da je otvorio kutiju, ugledao sat i shvatio da se u njoj nalazi naprava koja može da eksplodira. Zbog toga je, kako je objašnjavao, odlučio da je odnese u Ministarstvo vojno. Policajcu je pokazivao prema pravcu Miloša Velikog ulice i pokušavao da objasni gde ju je pronašao.
Međutim, njegovo ponašanje bilo je toliko neobično da je kaplar Jagodić posumnjao da čovek možda nije slučajni prolaznik. Ljubinkoviću je naređeno da sanduče ostavi, ali je on nastavio dalje. Tada se u priču uključio drugi žandar — Nikola Vuksanović, koji je krenuo za njim i zapretio mu oružjem. Ljubinković je najzad stao, paklena mašina je spuštena na zemlju, a ubrzo je stigla patrola i preuzela opasnu kutiju. Tako je policija dobila prvi veliki trag.
Ko je bio Jelesije Ljubinković?
Ljubinković je tvrdio da je potpuno slučajno došao u posed paklene mašine. Prema njegovoj priči, stigao je u Beograd brodom oko osam časova uveče. Trebalo je da pronađe prenoćište, ali se posle toga više nije jasno sećao gde je bio i šta je radio.
Upravo taj deo njegovog iskaza izazvao je sumnju: kako je moguće da čovek koji tvrdi da je slučajno pronašao eksplozivnu napravu nekoliko sati kasnije završi sa njom pod miškom? Policija je pokušala da rekonstruiše njegovo kretanje. Jedan čuvar parka, Stanko Panić, tvrdio je da je tokom noći video čoveka kako leži u travi u blizini nedovršene zgrade Narodne skupštine. Kasnije je Panić doveden u policiju radi prepoznavanja i pokazao na Ljubinkovića. Time je istraga dobila novi trag, ali Ljubinković je i dalje negirao da je imao bilo kakve veze sa postavljanjem eksplozivnih naprava.
Četiri paklene mašine i mete širom grada
Istraga je ubrzo pokazala da pronađena naprava nije bila usamljen slučaj. Policija je počela da povezuje više događaja koji su se dogodili u Beogradu. Pominjane su eksplozivne naprave pronađene ili aktivirane na različitim lokacijama:
- Miloša Velikog ulica
- Prostor kod Druge muške gimnazije
- Zgrada Okružnog ureda za osiguranje radnika
- Batal-džamija
- Oficirski dom
Posebno je bilo važno to što su pojedine naprave bile veoma slične konstrukcije. Istražitelji su zbog toga počeli da sumnjaju da iza njih ne stoje različiti pojedinci, već organizovana grupa. U štampi se pojavila i tvrdnja da su paklene mašine donete iz inostranstva.
Paklena mašina kod Druge muške gimnazije
Jedan od slučajeva mogao je da se završi mnogo težim posledicama. Paklena mašina postavljena je kod Druge muške gimnazije, na mestu gde je mogla da ugrozi veliki broj učenika. Prema tadašnjem izveštaju, naprava je bila podešena tako da eksplodira u vreme kada se očekivalo prisustvo većeg broja ljudi. Pronađena je pre eksplozije, čime je izbegnuta tragedija većih razmera. Za istražitelje je način izrade naprave i njen mehanizam bio dodatni trag koji je povezivao ovaj događaj sa drugim eksplozijama.
Eksplozija kod Batal-džamije
Jedna od paklenih mašina ipak je eksplodirala kod Batal-džamije, u blizini tada nedovršene zgrade Narodne skupštine. Eksplozija je odjeknula tokom noći i izazvala oštećenja na okolnim objektima. Jedan od svedoka bio je Nikola Lilić, vlasnik štamparije „Jakšić“, kojeg je iz sna probudio snažan prasak. Za Beograd, koji je već bio uznemiren, ovakav događaj predstavljao je ozbiljno upozorenje: „paklene mašine“ više nisu bile samo pronađene kutije, već su eksplodirale usred grada.
Eksplozija u Oficirskom domu
Najozbiljniji slučaj koji će kasnije zauzeti centralno mesto u sudskom procesu dogodio se u Oficirskom domu. Prema navodima optužnice, 30. septembra 1932. godine u Oficirski dom donet je kofer u kojem se nalazila paklena mašina. Kofer je nosio Đura Kresović, nosač koji nije znao šta se u njemu nalazi.
Kada je kofer stigao u Oficirski dom, eksplozivna naprava je detonirala. Kresović je poginuo, dok je služiteljka Spasenija Božić была тяжело ranjena. Eksplozija je pričinila veliku materijalnu štetu (oštećeni zidovi, vrata, razbijeni prozori) u ukupnoj vrednosti od 122.770 dinara. Ovaj događaj dao je istrazi potpunu težinu i nametnuo ključna pitanja: Ko je poslao kofer i ko je napravio paklenu mašinu?
Trag vodi prema Ljuborčetu Stankoviću
Godinu i po dana kasnije, u središtu optužnice nalazio se Ljuborče Stanković – Hristić. Prema navodima optužnice, Stanković je tokom 1931. i 1932. godine bio povezan sa tadašnjom organizacijom VMRO/MRO i učestvovao u pripremanju akcija na teritoriji Jugoslavije. Međutim, u trenutku početka suđenja nalazio se u bekstvu u Bugarskoj. Policija više nije tragala za pojedincem, već za celom mrežom ljudi koja je proizvodila, prenosila i postavljala naprave.
Četiri paklene mašine ispod kreveta
Veliki proboj u istrazi dogodio se pretresom stana u Triglavskoj ulici broj 16 u Beogradu. Tamo su pronađene čak četiri paklene mašine — dve skrivene ispod kreveta, a dve u slamarici. Pronađene su i bombe, materijal za izradu naprava, kao i pisma na bugarskom jeziku namenjena Stankoviću. Ovo je bio ključni materijalni dokaz organizovane aktivnosti.
Rute šverca: Od Klisure do Skoplja i Beograda
Istraga je pokazala da se planovi nisu završavali samo na Beogradu. Prema optužnici, Dimitrije Trunić i Gavrilo Jovanović bili su povezani sa prenošenjem paklenih mašina. Jedan od planova odnosio se na prenos naprave iz Klisure prema Leskovcu, odakle je trebalo da bude poslata prema Skoplju. Od toga se odustalo zbog straha od otkrivanja, ali je kasnije jedna mašina ipak poslata iz Klisure za Beograd.
Gavrilo Jovanović je pred sudom izjavio da mu je Stanković obećavao novčanu nagradu za prenošenje i postavljanje mašina — u jednom slučaju pominje se suma od 2.000 dinara. Jovanović je opisivao i kako mu je Stanković pokazivao način na koji se rukuje napravama i kako se one pripremaju za eksploziju.
Suđenje pred Državnim sudom za zaštitu države
Dana 30. januara 1934. godine počelo je suđenje optuženima za eksploziju u Oficirskom domu i postavljanje paklenih mašina. Pretress je održan pred Državnim sudom za zaštitu države sa početkom u 8.15 časova. Predsedavao je sudija Petar Janković, dok je optužnicu zastupao državni tužilac dr Marokino. Pred sudom se našlo više optuženih, dok je glavoooptuženi Ljuborče Stanković suđen u odsustvu.
Šta je policija podnela kao dokazni materijal:
- Više gotovih paklenih mašina i ručnih bombi;
- Pronađeni materijal i satni mehanizmi za izradu naprava;
- Pisma i prepiska na bugarskom jeziku;
- Tragovi komunikacije sa licima van teritorije Jugoslavije;
- Dokumentovani planovi targetiranih lokacija u prestonici.
Šta se zaista dogodilo? Istorijski epilog
Kada ove događaje posmatramo kroz više od devet decenija distance, važno je razlikovati nivoe priče. Nesporna činjenica potkrepljena izvorima jeste da su u Beogradu 1932. godine pronađene i aktivirane eksplozivne naprave, da je u Oficirskom domu bilo poginulih i ranjenih i da je sprovedena opsežna istraga. Drugi nivo čine navodi optužnice i iskazi optuženih o vezama sa VMRO/MRO i Bugarskom.
Afera sa paklenim mašinama bila je višegodišnja priča u kojoj su se preplitali eksplozije, policijske potere, tajne veze, falsifikovani identiteti i sudnica Državnog suda. Sve je počelo na beogradskim ulicama čovekom koji je nosio neobičnu kutiju pod miškom. Završilo se pred sudom, dok je čovek koga je tužilaštvo označilo kao ključnu figuru Ljuborče Stanković ostao van domašaja jugoslovenskog pravosuđa, ostavljajući slučaj koji su beogradske novine godinama pamtile.
Коментари
Постави коментар