Ustaški terorizam protiv Kraljevine

IX Rezultati terorističke akcije pre marseljskog zločina

Jugoslovenska vlada je na strani svoje pretstavke Savetu Društva naroda od 4 juna t. g. iznela jedan kratak pregled terorističke akcije vršene sa mađarske teritorije koja se ispoljava u nizu atentata i ubistava na jugoslovenskoj teritoriji. Kako je mađarska žalba obuhvatila samo vreme od 1932 do 1934, to je i jugoslovenska vlada u svoje ekspoze ograničila izlaganja posledica terorističke akcije na taj isti period vremena.

Da bi se dao jedan potpuniji pregled terorističkih zločina, koji su izvršeni na jugoslovenskoj teritoriji a bili pripremljeni ili inspirisani sa mađarske teritorije, potrebno je navesti sve atentate i sva ubistva koja su se desila za vreme od 1929 do 1934. Zatim ćemo izneti presude jugoslovenskog suda za zaštitu države, koje sadrže osude terorista i utvrđuju okolnosti pod kojima su atentati i ubistva izvršeni:

Arhivska građa o delovanju i atentatima pre Marseljskog zločina 1934. godine

A) TERORISTIČKI ZLOČINI:

U 1929 g.

1) Na dan 22 marta ubijen je Toni Šlegel, direktor lista „Novosti“ u Zagrebu;

2) Na dan 5 avgusta dogodila se eksplozija dva kilograma eksploziva, koji su bili postavljeni u kasarni žandarmerijskog puka u Zagrebu;

3) Na dan 30 avgusta ubijen je policijski agent Josip Keč i izvršen pokušaj ubistva na policijskog agenta Josipa Bana, koji je tom prilikom teško ranjen;

4) Istoga dana ubijen je policijski agent Matija Trenski i izvršen je pokušaj ubistva nad agentom Franjom Blagojevićem.

U 1930 g.

5) Noću između 21 i 22 aprila učinjen je paklenom mašinom pokušaj atentata na železničku prugu Strizivojna — Vrpolje — Mihovci. Paklena mašina je trebala da se eksplodira prilikom prolaza voza, kojim je išla za Beograd jedna deputacija seljaka;

6) U mesecu julu izvršen je pokušaj atentata od strane teroriste Tilmana i njegovih drugova, koji su uhapšeni u Valpovu.

U 1931 g.

7) Na dan 3 januara eksplodirala je jedna paklena mašina u zgradi Banske uprave Savske banovine u Zagrebu.

8) Na dan 3 februara izvršeno je ubistvo Andrije Berića, predsednika opštine u Velikoj Gradiški.

U 1932 g.

9) Na dan 17 juna eksplodirala je jedna paklena mašina na železničkoj stanici u Osijeku;

10) Na dan 15 avgusta eksplodirala je jedna paklena mašina u vagonu druge klase koji saobraća na pruzi Osijek—Vinkovci.

11) Noću između 8 i 9 septembra eksplodirala je jedna paklena mašina između stanica Mihaljevci—Ivankovo, na pruzi Beograd—Zagreb;

12) Na dan 1 decembra eksplodirale su dve paklene mašine u Zagrebu: jedna pred pravoslavnom crkvom i druga u dvorištu kasarne 32 pešadijskog puka.

U 1933 g.

13) Na dan 20 jula oko ponoći, nekoliko lica pokušali su, kod mesta Belekovac, da pređu reku Dravu, koja na tom mestu čini jugoslovensko-mađarsku granicu, u cilju da ubace na jugoslovensku teritoriju jednu veliku količinu oružja i eksplozivnog materijala. Kako su oni bili primećeni od jugoslovenskih graničara došlo je do pucnjave, kojom je prilikom teško ranjen jugoslovenski graničar Marko Đurić;

14) Na dan 30 jula eksplodirala je jedna paklena mašina u policijskom komesarijatu u Koprivnici. Od eksplozije ove paklene mašine poginuo je jedan policijski agent a druga dva policijska službenika teško su ranjena;

15) Na dan 24 avgusta ubijen je na svome imanju u Zlataru Mirko Najdorfer, bivši ministar i narodni poslanik. Izvršilac ovog atentata, po imenu Josip Krobot proveo je više meseci u Mađarskoj na Janka Pusti, odakle je došao u Jugoslaviju, prebacivši se tajno preko jugoslovensko-mađarske granice. On često odlazio u Mađarsku, gde se snabdevao oružjem i eksplozivnim materijalom, koje je prenosio u Jugoslaviju. Imenovani Krobot poginuo je 11 oktobra 1933 prilikom strahovite eksplozije, koja je potpuno razrušila njegovu kuću. Njegova kuća je postala pravi arsenal oružja i paklenih mašina donetih iz Mađarske.

16) Na dan 14 septembra eksplodirala je jedna paklena mašina u Goli;

17) Na dan 29 septembra bile su postavljene dve paklene mašine u blizini železničke stanice Rajhenburg, ali je na vreme bila sprečena njihova eksplozija;

18) Na dan 8 oktobra eksplodirale su dve paklene mašine u blizini železničke stanice Zaprešić;

19) Na dan 9 decembra, na mestu između mesta Ljubreg i Koprivnice, jugoslovenski žandarmi primetili su dvojicu terorista, Petrovića i Greličeka, koji su dolazili sa Janka Pusti. Pomenuti teroristi uspeli su da nelegalno pređu jugoslovensko-mađarsku granicu, ponevši sa sobom nekoliko paklenih mašina i bombi. Teroristi su odmah otvorili paljbu na žandarme i teško ranili žandarma Živka Grozdanića.

U 1934 g.

20) Na dan 15 marta eksplodirala je jedna paklena mašina u garderobi na železničkoj stanici u Zagrebu.

Arhivski tekst — „Rezultati terorističke akcije pre marseljskog zločina“