Lično verujem da će kralj Aleksandar, ako poživi još petnaest godina, moći da ostvari svoj cilj

Kralj Aleksandar i kraljica Marija u Zagrebu

Izveštaj američkog poslanika Džona Dajnli Prinsa

Zagreb · 1931.

Izveštaj o kraljevskoj poseti i političkim prilikama u Hrvatskoj

Američki konzul Pol Bouerman posmatra hrvatsko društvo kao podeljeno između nezadovoljstva političkom centralizacijom i privrženosti monarhiji. U njegovom izveštaju hrvatski seljaci i građani ne odbacuju nužno kralja, već traže više uvažavanja i mogućnost da sačuvaju svoj nacionalni identitet unutar Jugoslavije. Istovremeno, konzul beleži napetost i političko nasilje, ali upozorava da se glasine o počiniocima ne mogu uzeti kao utvrđene činjenice. 

 

Njegovoj Ekselenciji
državnom sekretaru
Vašington

Gospodine,

Čast mi je da Vam dostavim izvanredan i nepristrasan izveštaj konzula Bouermana u Zagrebu o nedavnoj poseti kralja Aleksandra i kraljice Marije Zagrebu.

Može se primetiti da su policijski propisi koji su uređivali ponašanje tokom prvog kraljevog prijema bili nepotrebno strogi, mada su razumljivi s obzirom na nedavne bombaške napade u Zagrebu. U izveštaju Poslanstva br. 981 od 24. januara 1931. obavestio sam Ministarstvo o mišljenju premijera Živkovića da je nesposobnost zagrebačke policije u vreme bombardovanja, a i osećanje koje je to izazvalo u vladi, nesumnjivo doprinelo opreznim merama koje je konzul Bouerman opisao za prvi kraljev prijem.

Međutim, kralj nije odobravao takve postupke, što je pokazao time što se otvoreno i bez zadrške mešao sa ljudima, izlažući sebe i kraljicu znatnom riziku. Konzul Bouerman smatra da je reakcija na ovaj gest bila iskrena i entuzijastična. To je sasvim moguće, jer se hrabrost uvek ceni, naročito kada je rizik očigledan. Želim da istaknem da su kralj Aleksandar i kraljica bili potpuno neustrašivi kada je reč o opasnosti po njih same osobina koja ih razlikuje od rođaka, kneza Pavla i kneginje Olge, za koje će se Ministarstvo setiti da su nedavno izrazili zabrinutost zbog napada u Hrvatskoj.

Bomba koja je eksplodirala 31. januara mogla je ostaviti samo loš utisak na celokupno stanovništvo Zagreba. Obavešten sam da je kralj istog popodneva otišao na mesto eksplozije i pregledao pričinjenu štetu.

U 2.30 ujutru 31. januara bomba je eksplodirala na prozorskoj dasci sedišta organizacije „Omladinsko društvo Mlada Jugoslavija“, studentskog udruženja osnovanog nakon uspostavljanja diktature radi unapređivanja ciljeva režima. Eksplozija je izazvala zaglušujuću buku i razbila većinu prozora na susednim kućama, ali je pričinjena mala šteta. Javno mnjenje bilo je potpuno protiv ovog besmislenog čina, a ljudi su iskreno žalili što se nije dogodio tokom posete.

Činjenica da konzularni kor nije bio pozvan ni na jedan prijem nema značaja, jer je italijanski generalni konzul Račira, koji je doajen konzularnog kora, bio pozvan na najmanje jednu svečanost u svojstvu najstarijeg konzularnog službenika.

To što dr Maček nije upisao svoje ime u kraljevu knjigu gostiju, s obzirom na teškoće koje je imao prethodnog proleća, može se razumeti. Manje opravdanja ima za dr Trumbića, koji je, iako protivnik režima, mogao da učini taj običan gest učtivosti. Kada je prošle godine posetio Poslanstvo, ostavio je utisak čoveka uskih, dogmatskih shvatanja, koji teško prihvata bilo koje mišljenje bitno različito od sopstvenog.

U potpunosti se slažem s konzulom Bouermanom da rezultate kraljeve posete treba smatrati povoljnim. Kralj je oduvek bio lično popularan, naročito među hrvatskim seljaštvom. Pouzdan izvor nam je rekao da je prijem kralja i kraljice u selima u okolini Zagreba bio uglavnom i izrazito srdačan. U tim mestima kraljevski par gotovo je bio zatrpan ljudima koji su pokušavali da se rukuju s kraljem, dok su žene, kada nisu mogle da mu poljube ruku, klečale oko njega i ljubile mu odeću.

Naš konzul je sasvim u pravu kada kaže da su ove dve, uglavnom popularne ličnosti sada postale stvarnost u svesti Hrvata u okolini Zagreba.

Kada konzul izražava sumnju da se hrvatski narod može „pridobiti“ sadašnjim oblikom vlasti, bojim se da time previše povlađuje hrvatskom mentalitetu, koji se nikada ničim ne zadovoljava. U svom izveštaju o istoriji Hrvatske depeši Poslanstva br. 593 od 10. maja 1929, na prvoj strani imao sam čast da primetim da Hrvat podseća na najmanje privlačan tip Poljaka i da je, ako je to moguće, još ćudljiviji i nepouzdaniji od svojih kolebljivih i nadmenih poljskih rođaka.

S druge strane, svi Hrvati, osim malih grupa doktrinara, iskreno vole monarhiju. To osećanje ispoljavalo se još pre rata, kada je car Franc Jozef posetio „Kraljevski grad Zagreb“ titulu koju je kralj Aleksandar sada vratio nekadašnjoj prestonici Hrvatske. Pa ipak, Hrvatska se okrenula protiv Franca Jozefa i njegovog naslednika, cara Karla, istom lakoćom kojom bi se ovi ljudi okrenuli protiv kralja Aleksandra kada bi smatrali da bi im to koristilo.

Najveći uspeh koji je kraljeva poseta postigla jeste to što su ljudi na trenutak shvatili viteštvo i privlačnu, srdačnu narav kralja Aleksandra, od koga, bez sumnje, zavisi čitava Jugoslavija. U ovom trenutku neće biti pobune protiv režima u Hrvatskoj: pre svega zato što su ljudi dovoljno razumni da shvate kako njihova mala drevna država ne bi mogla biti zaštićena bez dobro disciplinovane srpsko-jugoslovenske vojske. Osim toga, Hrvati znaju da nezavisna država u ovom trenutku ne bi mogla da opstane, a mnogi shvataju da možda nikada neće moći — ako uopšte možemo da upotrebimo reč „nikada“.

Prosečan Hrvat želeo bi izvesnu meru lokalnog priznanja, kako bi mogao da sačuva svoju narodnost unutar jugoslovenske države. S druge strane, sledeća generacija, koja se u nacionalnim školama obrazuje kao izrazito jugoslovenska, možda će imati sasvim drugačije gledište. Sadašnji režim se oslanja na centralizovano obrazovanje da bi ostvario svoj cilj, verovatno svestan da se „stari psi ne mogu naučiti novim trikovima“.

Lično verujem da će kralj Aleksandar, ako poživi još petnaest godina, moći da ostvari svoj cilj i, ako ne bude nepredviđenih događaja, ujedini različite sastavne delove današnje Jugoslavije u skladnu celinu.

S poštovanjem,

Džon Dajnli Prins
Američki poslanik

Deo dokumenta: Izveštaj Džona Dajnli Prinsa državnom sekretaru o poseti kralja Aleksandra i kraljice Marije Zagrebu. Prilog: izveštaj konzula Pola Bouermana. Broj spisa 800.1 — pet primeraka.

```