Sigurdsonov arhiv

Bombaški napadi u Zagrebu, januar 1931. Izveštaj američkog poslanika Džona Dajnli Prinsa Beograd · 1931. Izveštaj državnom sekretaru Njegovoj Ekselenciji državnom sekretaru Vašington Gospodine, Čast mi je da izvestim da je 3. januara 1931. bomba eksplodirala u hodniku kancelarije bana u Zagrebu, oštetivši dvoja vrata i razbivši mnoge prozore. Srećom, niko nije povređen, jer se napad dogodio za vreme pauze za ručak. Pretpostavlja se da je bombu tokom jutra uneo neki od posetilaca kancelarije, pošto je zgrada tog dana bila puna ljudi. Sutradan, 4. januara, bomba postavljena u vagon prve klase voza na liniji Zagreb–Beograd eksplodirala je dok je voz bio u pokretu. Povredila je jedinog putnika u tom kupeu, poslovnog čoveka iz Zagreba. Štampa je samo iznela činjenice o navedenim napadima, bez ikakvih komentara. Takođe sam obavešten da je 5. januara u Zagrebu bačena još jedna bomba, ali nisu sao...

Politički izveštaj iz Zagreba, decembar 1930. Američki konzulat · Zagreb Zagreb · 12. decembar 1930. Politički izveštaj br. 11 U decembru 1930. američki konzul u Zagrebu, Pol Bouerman, sastavio je politički izveštaj za američkog poslanika u Beogradu, Džona Dajnli Prinsa. U njemu komentariše odziv na skup hrvatskih seljaka održan 8. decembra i očekivanu posetu kneza Pavla Zagrebu. Odlomci u nastavku prevedeni su iz izveštaja br. 11, priloženog uz dopis od 16. decembra 1930. godine. Njegovoj Ekselenciji Džonu Dajnli Prinsu američkom poslaniku Beograd Gospodine, Čast mi je da iznesem sledeće komentare o nedavnim događajima u ovom konzularnom okrugu: Seljački skup u Zagrebu U Zagrebu je 8. decembra održan „seljački parlament“ s ciljem da se podstakne dobra volja prema postojećem režimu. Masovni skup održan je ujutru na glavnom trgu, Jelačićevom trgu, a uveče je priređen vatromet. ...

Izveštaji američkog diplomate o političkim prilikama u Jugoslaviji John Dyneley Prince · izveštaji državnom sekretaru Sjedinjenih Američkih Država Beograd i Zagreb · 1930. Izvod iz diplomatskih izveštaja U sačuvanim stranicama svojih izveštaja državnom sekretaru Sjedinjenih Američkih Država, američki diplomata John Dyneley Prince beleži događaje u Jugoslaviji 1930. godine. Njegovi izveštaji obuhvataju uklanjanje cveća i venaca sa grobova ubijenih hrvatskih poslanika, hapšenja političkih protivnika i veliki skup hrvatskih seljaka u Zagrebu.  Džon Dajnli Prins (17. april 1868 — 11. oktobar 1945) bio je američki lingvista, diplomata i političar. Bio je profesor na Univerzitetu u Njujorku i Univerzitetu Kolumbija, poslanik u Danskoj i Jugoslaviji, kao i predsedavajući oba doma zakonodavnog tela savezne države Nju Džerzi.   I. Venci uklonjeni sa grobova Prins navodi da je Poslanstvo nezvanično obaveš...

Бомбашки напади у Нишу у јуну 1930. године Декласификовани извештај америчког посланства у Београду бележи да је 12. јуна 1930. темпирана бомба експлодирала у пећи чекаонице трећег разреда на железничкој станици у Нишу. Погинуо је један мушкарац, а повређени су два војника и девојчица. Они су у том тренутку били једини у чекаоници. Исте ноћи експлодирале су још две бомбе: једна на прузи Ниш–Пирот, у непосредној близини Ниша, а друга на периферији града. Четврта бомба, постављена на истој железничкој прузи, није експлодирала. Према извештају, штету је проузроковала само прва бомба.    У време састављања извештаја није било званичних тврдњи које би нападе повезале с македонским активностима. Амерички представник је, међутим, проценио да ће бомбе вероватно бити приписане Бугарском револуционарном комитету. Документ ту процену бележи као очекивање дипломате, а не као утврђену одговорност. Извештај ј...

Терористички напад у Пироту 1930. године Напад на хотел у Пироту однео је живот једног грађанина и ранио још 24 људи. Убрзо је постао и повод за дипломатске оптужбе и страх да ће бити нарушено приближавање Југославије и Бугарске. Увече 3. марта 1930, око пола седам, док је улица била пуна пролазника, две бомбе бачене су у хотел „Национал“, а још две на улицу испред њега. У нападу је рањено 25 људи: девет у хотелу и шеснаест на шеталишту. Сви су били цивили. Осам рањених задржано је у болници, а један од њих, лимар Влада Митић из Пирота, преминуо је од задобијених рана. Нападачи су у метежу побегли према бугарској граници. „Време“ је о нападу писало 5. марта , а исти број рањених наведен је и у немачком листу од 5. марта 1930.     Хотел „Национал“ био је више од места окупљања Пироћанаца. У њему су раније вођени разговори о граничним питањима између Југославије и Бугарске, а тамо ...

KLAONICA DJECE (Dopis je napisala jedna devojka koja se spasla iz logora u Staroj Gradiški.) Došao je red i na našu sobu da dežuramo u dječjem logoru u St. Gradiški, kod bolesne djece. Sa jezom smo pošle na posao. Drugarice, koje su dežurale prije nas, pričale su nam o strahotama koje su tamo vidjele. Ali je stvarnost prevazišla sve što smo čule.   Bilo je to upravo dan poslije bježanja partizana iz samice. Bježalo ih je 35. Ubijeno je na bjekstvu 28, a 7 ih je uhvaćeno živih i ponovo vraćeno u samice. Samo je ustaški životinjski mozak mogao izmisliti polagano i najgroznije umiranje od gladi. Idući prema dječjem logoru prošle smo kraj mjesta gdje su na bjekstvu, lopatom po glavi ubili druga Luku Frkovića. Još je trava bila krvava... Prvo što nas je porazilo na ulazu u dječji logor bio je nepodnošljiv smrad, pred kojim smo nehotice ustuknule. Na hodniku u uglu našle smo gomilu dječjih leševa. Danju je umiralo po desetak, a noću još više. Iznesli bi ih naprosto na...

Istorijski dokumenti · posleratne procene Ustaško zlato Tragovi, iznosi i otvorena pitanja u deklasifikovanom američkom obaveštajnom nacrtu Deklasifikovani obaveštajni nacrt američkih vlasti pokušava da rekonstruiše šta se dogodilo sa novcem i dragocenostima pod kontrolom ustaškog režima pred kraj Drugog svetskog rata. Dokument opisuje pljačku imovine žrtava, prebacivanje sredstava u inostranstvo i posleratne pokušaje da se deo te imovine sačuva ili upotrebi za podršku ustaškom pokretu u emigraciji. Nacrt navodi da je ustaški režim od 1941. do 1945. vladao uz pokroviteljstvo Italije i Nemačke i da su njegove politike dovele do ubistava i proterivanja više od milion Srba, Jevreja i Roma. Prema dokumentu, žrtvama su oduzimani zlato i druge dragocenosti. To je tvrdnja iz izveštaja; tekst se u ovom delu poziva na savezničke procene. Napomena o izvoru: Ovo je nacrt obaveštajnog izveštaja, a ne konačan popis imovine. U njemu se prenose procene, posleratna saopšte...

  Dokumenta su dve strane jednog pisma Luisa Rida iz Herisvila, Zapadna Virdžinija. Rid piše Kordelu Halu, tadašnjem američkom državnom sekretaru. Prva strana sadrži uvod i prve tri tvrdnje; druga nastavlja rečenicu i završava pismo. Gospodinu Kordelu Halu državnom sekretaru Vašington, okrug Kolumbija Dragi gospodine Hale, Moje ime vam verovatno nije poznato, osim ako ste čitalac časopisa Atlantic Monthly . U tom časopisu sam se često pojavljivao od decembra 1931. do avgusta 1933. Trenutno se vraćam advokatskoj praksi i ovde otvaram advokatsku kancelariju. Za ovo pismo zaslužan je slučajan susret sa jednim Hrvatom u hotelskom holu prošle nedelje. Taj čovek živi u Šinstonu, u Zapadnoj Virdžiniji, gde ima priličan broj Hrvata. Dok smo pili pivo, rekao mi je: Da su Hrvati u ovoj zemlji organizovani u udruženje koje se zove „Horvat“. Da lokalno udruženje ima sedište u Montkleru, blizu Klarksburga, gde se članovi nedeljno sastaju radi vojne obuke. Da su se članovi „Horvata“ zakleli da ć...

Ustaške bombe u Zagrebu odnele zgrade policije i suda u vazduh Hrvatskom grme paklene mašine Hrvatski narod ne da se zastrašiti Ovaj tekst iz Croatiapressa , objavljen 6. avgusta 1934, predstavlja bombaške napade u Zagrebu kao izraz otpora jugoslovenskoj vlasti i svedoči o dubokom nezadovoljstvu koje je u to vreme zahvatalo Hrvatsku. Reči „Hrvatski narod ne da se zastrašiti“ i poziv na stvaranje nezavisne hrvatske države jasno odražavaju poruku pobune protiv Jugoslavije.  List The Independent State of Croatia ( Nezavisna Hrvatska Država ) izlazio je u Pitsburgu, u Sjedinjenim Američkim Državama. Broj prikazan na slici objavljen je 11. avgusta 1934. i nosi oznaku da je glasilo organizacije Hrvatski domobran u SAD i Kanadi. U njegovom zaglavlju piše da organizacija deluje među Hrvatima širom sveta pod vođstvom Ante Pavelića. Zagreb, 6. avgusta (Croatiapress) Takozvani sokolski slet, za koji se već više od dve godine priprema i za koji su utrošeni teški m...

Depeša otpravnika nemačkog poslanstva Fajnea o ponudi slovenačkih političara za otcepljenje Istorijski dokument Depeša koja svedoči o nastojanjima dela slovenačkih političkih predstavnika da, uoči sloma Kraljevine Jugoslavije, pronađu političko rešenje uz podršku Nemačkog Rajha. Slovenski vođe smatraju da je rat neizbežan, a s njime dolazi i propast Jugoslavije. Ako se za Sloveniju ne nađe nikakav poseban izlaz, morali bi Slovenci isto kao i Hrvati da poginu zajedno sa Srbima. No, pošto je njima njihova zemlja bliža nego li jugoslovenska država, potražili su drugi izlaz. Taj bi se svakako morao iznaći uz pomoć Nemačke. Postojale bi dve mogućnosti: Samostalna Slovenija. Država sastavljena iz Slovenije i Hrvatske. U Sloveniji se, međutim, plaše da Nemačka ima druge planove koji upućuju na raspodelu Slovenije. Bilo bi vrlo korisno kad bi se jasno saznalo...

Izvod iz jedne tajne i najstrože povjerljive okružnice, koju je vodstvo hrvatskog narodnog pokreta uputilo organizacijama   28. avgusta 1939. I. Hrvatski seljački narodni pokret, za razliku od ostalih hrvatskih narodnih pokreta i van domovine, neće, da ubaci hrvatski narod u borbe, koje bi mogle da mu naškode i da stave u pogibelj postignuće hrvatskih narodnih konačnih ciljeva, koji jesu i ostaju uvijek isti i nepromijenjeni, tj. puna Sloboda i državna Nezavisnost. Hrv. seljački narodni pokret teži i nastoji, da iskorišćavajući svaku situaciju postigne što veći uspjeh i baš je zato i sklopljen „sporazum“ kao zgodno sredstvo i oružje borbe hrv. narodnog seljačkog pokreta. Neka stoga svakome bude jasno, da „sporazumom“ vodstvo hrv. narodnog seljačkog pokreta nije se odreklo postignuća krajnjih ciljeva hrvatskog naroda… II. „Sporazumom“ smo postigli, da su naši pouzdanici kao „hrvatski“ ministri ušli u centralnu vladu. Treba da se oni uvijek, u štampi u našim izja...

Vlatko Maček 1928: javne izjave o Hrvatskoj i Kraljevini SHS Vladko Maček 1928: javne izjave o Hrvatskoj i Kraljevini SHS Izbor govora i razgovora o položaju Hrvatske, ravnopravnosti i uređenju zajedničke države. Ovo su neke od javnih izjava Vladka Mačeka iz 1928. godine. Izgovorio ih je na političkim skupovima i u razgovorima za novine, u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U njima je otvoreno govorio o hrvatskoj samoupravi, ravnopravnosti naroda i budućnosti zajedničke države. Reči su prenete prema priloženim stranicama; zadržan je oblik jezika iz izvora. Datumi i mesta navedeni su onako kako se mogu utvrditi iz priloženog teksta. Kada izvor ne navodi tačan datum ili mesto, to je naznačeno. „Jasno je jedno, da pojam slobode Hrvatske isključuje mogućnost zajednice, koja bi značila ograničenje njezine slobode u korist ma kojeg drugog člana zajednice, nego jedino u korist zajedn...